U Rusiji može biti ukinuto „putovanje u vremenu“

Od 2012. godine Rusija će možda prestati da prelazi s letnjeg vremena na zimsko. Zdravlje i radna sposobnost građana su važniji od ušteđene električne energije – glasi glavi argument članova parlamenta, koji su predsedniku Rusije predložili da se ukine sezonsko pomeranje vremena. Delegati „Jedinstvene Rusije“ – partije koja ima većinu u parlamentu, oslanjajući se na zaključke stručnjaka izjavljuju da „vremenski skokovi“ bitno narušavaju zdravlje nacije. 

O sezonskom pomeranju vremena u Rusiji se vode dugogodišnji sporovi. Na različitim tasovima vage su – pozitivan uticaj pomeranja kazaljki na ekonomsko stanje i negativan – na zdravlje građana. Energetičari su tradicionalno ZA pomeranje vremena. Ovakva praksa zaista omogućava uštedu struje, kaže rukovodilac Centra za snabdevanje električnom energijom najveće moskovske energetske kompanije „Mosenergozbit“ Sergej Kjuregjan.

Niko ne  može da navede konkretne cifre ušteđene električne energije. Po nekim ocenama stručnjaka, ušteda može iznositi od jedne do dve milijarde kilovat-sati u Rusiji. Ovo se može uporediti s potrošnjom električne energije u jednoj oblasti u zemlji za čitavu godinu. Ako se oslanjamo na interese energetičara može se govoriti o toem da je pomeranje vremena opravdano.

Uostalom, danas se mišljenja mnogih naučnika slažu u pogledu toga da je ušteda električne energije zbog geografskog položaja Rusije neznatna. Zemlja je pretežno severna, veći deo stanovništva živi tamo gde je leti svetlo skoro ceo dan, a zimi uglavnom tamno i hladno. Zato u zimsko doba potrošnja energije raste toliko mnogo da se ušteda skoro ne oseća. Evo, i Dmitrij Medvedev je u Poslanici Federalnoj skupštini još 2009. godine posumnjao u to da pomeranje kazaljki toliko dobro štedi struju. A prošle godine je predsednik države predložio stručnjacima da dostave analizu svrsishodnosti promene vremena i nije isključio da ova procedura u Rusiji može biti ukinuta. Uzgred rečeno, i argumenti lekara protiv promene vremena sve više dobijaju na težini. Pozitivan ekonomski efekat biva neutralisan poremećajem radne sposobnosti građana, dakle, opadanjem proizvodnje. U Ruskoj akademiji medicinskih nauka već je donet zaključak o štetnim posledicama promena vremena. Ispostavlja se da ima mnogo više štete nego pluseva od uštede, ističe lekar-psiholog Sergej Ključnikov.

Zaista, sezonsko pomeranje vremena, koje je preduzeto radi uštede električne energije na prvi pogled donosi određene plodove. Međutim, s tačke gledišta uticaja na čovekovu psihu, na njegovo zdravlje i radnu sposobnost – ova aktivnost je skupa i štetna, zato što čovek kasnije boluje i država je prinuđena da plaća liste za bolovanje. Svetska statistika svedoči o tome da se prilikom promene kazaljke na satu za jedan sat povećava broj infarkta, pojačavaju se hronične bolesti, primetno raste broj samoubistava, ljudi se češće obraćaju hitnoj pomoći. Zato, ako smo mi socijalna država, u kojoj se razmišlja o ljudima, treba operativno reagovati na rezultate ovih istraživanja.

Pomeranje kazaljki na satu uvedeno je na samom početku 20. veka. Prva je na sezonsko vreme prešla Velika Britanija 1908. godine. Zatim su ideju podržale Nemačka i Austrougarska: bio je u toku Prvi svetski rat i zaraćene strane su tražile svaku mogućnost da uštede. Rusija se na priemr stranaca ugledala 1917. godine. Istina, počevši od 30. godine kazaljske na satu se nisu pomerale i ovoj praksi smo se vratili tek 1981. godine.

Danas oko sto država pomera kazaljke na satu na „letnje“ i „zimsko“ vreme. S druge strane, pomeranje kazaljki na satu je ukinuto u nizu zemalja, među kojima su Japan, Kina i nekoliko bivših republika Sovjetskog Saveza. Po podacima VCIOM preko polovine stanovnika Rusije je uvereneo da „putovanje u vremenu“ treba ukinuti.