Oto Fon Bizmark: put ka srcu gvozdenog kancelara

U novembru 2009. godine naučnicima filolozima dopušteno je da se upoznaju sa pismima upućenim prvom kancelaru Nemačke imperije Otou Fon Bizmarku. Stručnjaci su dobili pristup hiljadama pisama iz arhiva muzeja Bizmarka, koji se nalazi na severu Nemačke. Među pismima Bizmarku ima ljubavnih, predloga za sklapanje braka, saveta i molbi. U jednom od pisama koje je Gvozdenom kancelaru uputila nekakva udata stanovnica provincije Saar pisalo je: Veoma sam nesrećna u ljubavi, ali znam da bismo zajedno bili srećni. Dobro kuvam. Punjeni svinjski želudac moj je specijalitet.

Ova dama je sasvim logično pretpostavljala da put ka srcu kancelara Nemačke imperije vodi preko stomaka. I u celini ona je bila u pravu.

Oto fon Bizmark ostao je zapamćen među savremenicima kao čovek koji voli dobro i temeljno da pojede. Kažu da je za sto sedao dva puta dnevno. Pri tome ručak se sastojao od pet jela, praćenih vinom i pivom.

Strast prema jelu nije baš dobro uticala na Bizmarkovo zdravlje i telesnu težinu. 1883. godine on je imao oko 120 kilograma, osećao se loše. Nemate rak, gospodine Bizmark, rekao je jedan od lekara kojima se obratio kancelar, zabrinut zbog toga što se loše oseća. Vi patite od proždrljivosti.

Ne čudi što je gvozdeni kancelar ostavio traga i u kulinarskoj istoriji. U Bizmarkovu čast nazvano je nekoliko jela – file morskog jezika a la Bizmark, Bizmark salata i rolat Bizmarka. Najpoznatije je verovatno nemačko tradicionalno jelo „haringa Bizmark“. Ovo jelo se priprema od komadića haringe umočenih u kiselu marinadu. Marinada treba da bude pripremljena od sirćeta, soli, crnog luka, bibera u zrnu i lovorovog lista. Ponekada se u marinadu dodaje šargarepa iseckana na sitne kocke.

Bizmark je bio poznat kao pristalica saveza sa Rusijom, on je bio ambasador u Rusiji i dobro je naučio ruski. Ovde se upoznao sa ruskim gostoprimstvom, koje je ponekada izazivalo kod njega nedoumicu, a ponekad osmeh. Svaki put kada je Bizmark boravio u Peterburgu u jednom od carskih dvoraca, on je nalazio doručak serviran specijalno za njega u posebnoj prostoriji koji se sastojao od nekolio jela sa tri-četiri sorte vrhunskog vina. Kako se sećao sam Bizmark „druga na carskom stolu uopšte nikada nisam imao priliku da pojem. Nesumnjivo, u dvorskom domaćinstvu mnogo se kralo, ali gosti cara zbog toga nisu patili, naprotiv, njihove porcije bile su sračunate na obilne ostatke u korist slugu. U svojim memoarima Bizmark navodi andgdotu koja se odnosi na Rusiju: gažu da je jednom ruski car obratio pažnju na neviđenu količinu slanine koja se služi svaki put kada dolazi Pruski princ. Ispostavilo se da je prilikom prve svoje posete princ posle jahanja poželeo da pojede za večeru komadić slanine. Traženi komadić slanine pretvorio se prilikom kasnijih poseta u čitave pudove.