Bliski Istok: kraj epohe faraona

Osnovnu pokretačku snagu pokreta, koji su se odigrali u arapskim zemljama Severa Afrike i Bliskog Istoka čini obrazovana omladina, koja se bori za dostojno mesto u društvu. Tako smatra većina stručnjaka, koji analiziraju poslednje događaje u ovom velikom regionu.

Narodni nemiri u Tunisu, koji su već dobili naziv „jasminova revolucija“ postali su svojevrstan detonator, koji je izazvao eksploziju situacije u naizgled mirnim susednim zemljama. Najveća pažnja je prikovana za Egipat – najveću arapsku zemlju, koja se tradicionalno smatrala liderom umerenih snaga u regionu. Bez obzira na to, analitičari su već odavno Egipat nazivali „kolosom na staklenim nogama“. U ovoj zemlji s najgušćim stanovništvom na Bliskom Istoku, s najjačom vojskom i prilično razvijenom industrijom skoro polovina stanovništva jedva sastavlja kraj s krajem. Jaz između manjine koja živi u raskoši i siromašne većine, neefikasno upravljanje i korupcija, koja prožima sve oblasti života jesu karakteristične crte savremenog Egipta. Međutim, upravo ovde je omladina umela da postavi vlastima odavno sazrela pitanja. Sad se ista ova pitanja postavljaju vladarima Alžira, Jemena, Sirije, pa čak i iz sasvim srećnih Jordana i Bahreina. Aktivirala se i opozicija u Iranu.

Analitičari u mnogome povezuju radikalizaciju omladine s uticajem faktora savremene civilizacije, s razvojem informativnih tehnologija. Upravo socijalne internet-mreže su omogućile mladim predstavnicima inteligencije da se udruže i da formulišu svoje zahteve. Na ovo je obratio pažnju ruski stručnjak za Istok, Georgije Mirski.

Treba istaći čvrstinu i nepokolebljivost ljudi, u čijoj avangardi je išla mlada inteligencija. Videvši šta se desilo u Tunisu oni su uz pomoć interneta mobilisali narodne mase. Bez interneta ne bi bilo nikakvog uspeha.

Ipak, stručnjak nije sklon tome da apsolutizuje uticaj zapadnih vrednosti na arapsku omladinu.

Kad govorim o uticaju, koji imaju Evropa i Zapad na mladu inteligenciju, to pre svega znači da ljudi zahtevaju slobodu, demokratiju i poštovanje prava čoveka, da su nezadovoljni samovoljom, nezadovoljni su time što ih vlada prezire i što se odvojila od njih. Međutim, to uopšte ne znači da bi oni želeli da budu Evropljani, da su ovi mladi ljudi spremni da žrtvuju svoju tradiciju, svoje vrednosti, svoju kulturu.

U Egiptu je već formiran omladinski pokret „25. januar". On je svoje zahteve već podneo Najvišem savetu oružanih snaga zemlje. Glavno je da se odredi jasna vremenska dinamika za prelazak na građansku upravu. Omladina napušta ulice. Zasad. I ovde stručnjaci ne žure s predviđanjem toka događaja. Jer, otišla je stara vladajuća vrhuška, a problemi su ostali. A situacija nije ovakva samo u Egiptu.