Rusija-Italija: Izložba sovjetskog moderniste – kamerton godine razmene

U dane kad se predsednik RF Dmitrij Medvedev nalazi u zvaničnoj poseti Italiji, biće održana ceremonija otvaranja Godina razmene kulture i jezika Rusije i Italije. Ceremonija će se održati u Rimu, gde je tim povodom organizovana grandiozna izložba klasika sovjetskog slikarstva Aleksandra Dejneke (otvara se 17. februara).

To je vrlo neobičan izbor za ovakve događaje, izjavljuje u intervjuu za „Glas Rusije“ Irina Lebedeva – direktor poznate moskovske Tretjakovske galerije, u kojoj se čuva većina dela Aleksandra Dejneke.

Ovu izložbu nismo ponudili kao titularnu izložbu Godine. Izabrali su je organizatori Godine Rusije-Italije i naši zapadni partneri, između ostalih. Po pravilu, u Italiji se održavaju izložbe u kojima se predstavlja staroruska umetnost – ikone ili ruska avangarda. Ovakvih izložbi je bilo mnogo u toku poslednjih decenija. I mislim da se u izvesnom trenutku pojavilo interesovanje i za druge periode naše umetnosti. Izložba Dejneke kao gotov projekat, koji se može videti u salama Tretjakovske galerije, upravo je izazvala takvo interesovanje. I ne samo u Italiji, bilo je upita i iz Španije, Nemačke i Francuske. Njegova umetnost je odjednom postala tražena. Znači, s jedne strane, ljudi ga razumeju, a s druge, on odražava traganja novog umetničkog jezika, kojim je HH vek obeležen.

Italijani su, nudeći ruskom gledaocu u Godini razmene platna klasika iz prošlosti – Rafaela, Botičelija i Karavađa, sami dali prednost sasvim nedavnoj, sovjetskoj istoriji slikarstva. Odlučili su da otkriju kakav je „sovjetski put ka modernizmu“. Upravo tako se zove izložba u Rimu.

Na našoj izložbi, - nastavlja da govori Irina Lebedeva, - na primer, vrlo je aktuelno pitanje šta je socijalistički realizam. Mnogi naši inostrani partneri o socijalističkom realizmu u principu imaju prilično jednostranu i uslovnu predstavu. Sad, početkom HHI veka, ne radi se pre svega o ideološkim klišeima, na koje smo se svi navikli, već o slikarskom jeziku umetnosti. I, naravno, upravo to je skrenulo toliku pažnju na Dejneku. Aleksandar Dejneka je bez obzira na svu složenost života i složenost epohe, koja se bezuslovno ogledala u njegovom stvaralaštvu, umeo da sačuva izvestan unutrašnji optimizam i životvornu energiju. Za omladinu koja ne poznaje ovo vreme to je zanimljiv ekskurs u našu istoriju.

Uzgred rečeno, Aleksandar Dejneka je još i majstor, koji je u vreme kad se sovjetska umetnost razvijala odvojeno od svetske imao mogućosti da ostvaruje međunarodne kontakte, - ističe Irina Lebedeva.

1920-1930-ih godina umetnik je vrlo aktivno učestvovao u inostranim izložbama, koje je Rusija organizovala i u Americi i u Italiji. Stalno je učestvovao na izložbama Bienala u Veneciji. I njegovi radovi su u to vreme bili poznati zapadnom gledaocu, stručnjaci su ih visoko ocenjivali. Nekoliko radova italijanska strana je kupila na ovim izložbama. On je putovao 1930-ih godina i na osnovu svojih utisaka s tih putovanja stvarao je slike. I jedna od njih – „Ulice u Rimu“ sad je, naravno predstavljena na italijanskoj izložbi. U izvesnom smislu, - tvrdi Irina Lebedeva, - pokušavamo da vratimo u svetski kontekst umetnika, koji s naše tačke gledišta u potpunosti zaslužuje međunarodno priznanje. Imao ga je 20-ih godina.

A sama Tretjakovska galerija se sprema da primi slikarstvo Italije: u jesen će to biti radovi Antonela di Mesine. „Ovom ekspozicijom, - kaže direktor muzeja Irina Lebedeva, - mi na izvestan način želimo da uporedimo srednjovekovnu umetnost Italije i umetnost stare Rusije. A krajem godine će u salama Tretjakovske galerije biti otvorena zajednička izložba ruskih i italijanskih slikra, posvećena Napulju – „Dolče Neapoli“. To je kao sunčani kutak Italije u zimskoj hladnoj ruskoj prestonici,“ zaključuje Irina Lebedeva.

U programu Godine kulture i jezika Rusije i Italije, naravno, biće i drugih kulminacionih momenata. Za Italijane je to, bezuslovno, izložba „Blago Kremlja“, koja sadrži dela znamenitog juvelira Karla Faberžea. Za Ruse – gostovanje slavnog milanskog teatra „La Skala“, koji će kao prvi inostrani kolektiv nastupiti na sceni restauriranog istorijskog zdanja moskovskog Boljšog teatra.