Partnerstvo na isti aršin?

U naše četiri zemlje nije ugasnuo evropski entuzijazam i vera u to da Evropa treba da bude otvorena za sve ko deli naše vrednosti. Tako domerene reči izgovorio je poljski šef ministarskog kabineta Donald Tusk na samitu država Višegradske četvorke u Bratislavu u sastavu Poljske, Mađarske, Češke i Slovačke. Samit je bio posvećen 20-godišnjici ove organizacije. Kako bi potkrepili Tuskove reči, učesnici sastanka su usvojili rezoluciju koje osuđuju vlasti Belorusije za krišenje ljudskih prava i demokratskih sloboda.

Radi učešća u aktuelnom, jubilarnom forumu, bili su pozvani kancelari Nemačke i Austrije, Angela Merkel i Verner Fajman, kao i ukrajinski premijer Nikolaj Azarov. Jasno je da su glavna tema razmatranja bili rezultati četvorke koja traje već 20 godina i usaglašavanje pravaca daljeg delovanja u okviru EU. Posebna pažnja bila je poklonjena programu Istočno partnerstvo, koji je proglasio kao jedan od glavnih prioriteta aktuelnog mađarskog, a u drugoj polovini godine poljskog predsedavanja EU. U taj program je ulazila, kako se zna, i Belorusija. Ali sada, posle strogih mera Minska protiv opozicije, ova zemlja je proglašena u partnerstvu faktički personom non grata. Uoči samita Višegradske četvorke takođe se saznalo da beloruskih predstavnika neće biti na sastanku paralmentaraca država Istočnog partnerstva, planiranog za mart.

Indikativno je da na samitu četvorke u Bratislavi ukrajinski premijer Nikolaj Azarov nije potpisao izjavu sa osudom Belorusije. Između ostalog, kako ističu evropski mediji, sada su se kod rukovodsva velike Evrope pojavile pretenzije i prema ukrajinskom učesniku partnerstva. Vlasti Kijeva se optužuju za kršenje slobode govora u zemlji, za pritisak na opoziciju, za odugovlačenje liberalnih reformi u ekonomiji.

Između ostalog, da li se radi samo o Belorusiji i Ukrajini? – pitaju se neki politikolozi. Zar program Istočno partnerstvo, pitaju oni, ne podrazumeva izvestan klub zemalja sa različitim predstavama o demokratiji? Naravno, jednostavnije je šišati parntere na isti kalup, obeležavajući nepodobne, ali da li će od toga proces uspostavljanja demokratije u velikoj Evropi u celini biti na dobitku? Evo kako sitauciju ocenjuje Nikolaj Kavešnikov, šef sektora za evropske integracije Instituta za Evropu:

To je u tokovima tradicionalne politike EU u pogledu zemalja koje ona smatra nedemokratskim, kaže naučnik. Ali treba primetiti ipak da je reakcija vrlo diverzifikovana. Ipak odluke o isključenju Belorusije iz redova zemalja Istočnog partnerstva nema. Postoje samo pojedine sankcije i prekid kontakata. Naravno, Istočno partnerstvo može da se razvija i bez Belorusije. Drugo je pitanje što njegova efikasnost može da bude ne onakva kako su mnogi računali.

Ovih dana mediji Belorusije prozvali su Poljsku, čiji lideri se u suštini mešaju u unutrašnje stvari susedne zemlje, žandarom Evrope. A jo šjuče su Varšava i Minsk stajali u istom redu istočnih partnera EU. Da li je Brisel time nešto dobio?