Partnerstvo radi energetike

Dijalog vlada Rusije i Evropske komisije na predstojećem sastanku u Briselu (23-24. februara) treba da bude „energetski“. Nekoliko dana nakon posete premijer-ministra Rusije Vladimira Putina glavnoj komandi EU treba da stupi na snagu treći energetski paket, koji će na nov način regulisati politiku Evropske zajednice u pogledu gasa.

Energetika je tradicionalna sfera međusobne saradnje Rusije i zemalja EU. Pre skoro pola veka Rusije i Evropa su povezane naftovodom „Družba“ („Prijateljstvo“), koji je sredinom 70-ih godina prerastao u najveću svetsku mrežu.

Danas se partnerstvo Rusije i Evrope razvija. U EU se radi na novom zakonodavstvu u ovoj oblasti: prvih dana marta treba da stupi na snagu treći energetski paket. Nova pravila mogu dovesti do povećanja cena energetskih nosilaca. Rusija, sa svoje strane, insistira na tome da pravila Evropske komisije treba da se odnose samo na mreže niskog pritiska, ne šireći se na transnacionalne energetske magistrale.

Predstojećem susretu u Briselu posvećuje se velika pažnja. Evropska komisija je počela pripremu za njega još u septembru, a učestvovaće skoro svi evropski komesari – 23 čoveka. U rusku delegaciju je ušlo 12 ministara. Za to vreme, osim uobičajenih energetskih novina, biće pokrenute i druge teme. To je bezvizni režim između Rusije i EU, stupanje Rusije u STO, kao i ruska inicijativa „Partnerstvo radi modernizacije“, koju podržava EU.

Međutim, strane još uvek nisu potpisale novi osnovni sporazum. Značajan deo teksta je već usaglašen, ali postoje i ekonomske poteškoće, smatra naučni saradnik Instituta Evrope RAN Nikolaj Kavešnikov.Postoji niz pitanja po kojima se pozicije strana razlikuju. Uglavnom su to ekonomska pitanja. Ono što je glavno i što se nalazi na površini: prilično je teško pisati novi sporazum pre stupanja Rusije u STO. Ima još čitav niz oblasti u kojima se intenzivno razmenjuju pozicije.

Saradnja na međunarodnoj sceni, i između ostalog, unutrašnja i spoljna bezbednost, predstavljaju posebnu temu rusko-evropskog razgovora. Posebna pažnja u ovom kontekstu biće posvećena situaciji na Bliskom Istoku. Sveže novosti iz nemirnog regiona doneće visoki predstavnik EU za inostrane poslove Ketrin Ešton.

Takođe, u Briselu treba da se održi prvi sastanak ministra inostranih poslova Sergeja Lavrova i Ketrin Ešton u okviru Komiteta za spoljnu politiku i bezbednost, koji je osnovan na inicijativu predsednika Dmitrija Medvedeva i kancelara Nemačke Angele Merkel.