Car i predsednik: dvojica reformatora, dvojica humanista

Sećati se i ceniti šta su značili jedna drugoj Rusija i Amerika – na to poziva izložba, posvećena dvojici istaknutih političkih poslenika 19. veka: ruskom caru Aleksandru Drugom i američkom predsedniku Abrahamu Linkolnu. Istrijsko-dokumentarna izložba već je bila predstavljena u SAD. Sada, dopunjena novim dokumentima, ona se pokazuje u Moskvi.

Oni se nikada nisu sastajali, samo su pisali jedan drugom pisma. Pri tome ovo prijateljstvo američki istoričari nazivaju vrhuncem rusko-američkih odnosa. Spolja ni malo slični – otmeni i elegantni Aleksandar Drugi i snažan Abraham Linkoln seljačkog izgleda – oni su bili lideri svojih nacija i reformama su uticali na geopolitiku tog vremena, primetio je u intervjuu za Glas Rusije koordinator izložbe, zamenik direktora Državnog arhiva RF Sergej Balan.

Lideri dve države, koji se nalaze na raznim kontinentima... Jedan je rođen, da tako kažemo, u Čiča-Tominoj kolibi, drugi na dvoru. Pri tome njihove sudbine su vrlo slične – to su tragične sudbine. A njihova reformatorska delatnost, njihov doprinos opštoj istoriji vrlo je značajan.

Izložba Car i predsednik upoznaje nas sa retkim dokumentima i predmetima koji spadaju u ovu epohu i podseća na važne istorijske događaje. Tako, među eksponatima su dva pera. Jednim od njih ruski car 1861. napiao je manifest, koji oslobađa seljake od zavisnosti. Drugimje predsednik Abraham Linkoln dve godine kasnije potpisao Deklaraciju o oslobađanju robova.

Ruski car odnosio se prema američkom predsedniku sa velikom simpatijom i video je u njemu humanistu. U periodu građanskog rata u SAD Aleksandar Drugi pružio je bitnu podršku Linkolnu, koji se borio za ujedinjenje Severa i Juga. Politička, ekonomska i kulturna konjuktura tog doba bila je takva da su evropske sile bile spremne da stanu na stranu robovlasničkog Juga, pojasnio je Sergej Balan.

Rusija je bespogovorno podržala Sever. I ne samo diplomatskim depešama i pismima, već i svojom flotom. Flotila pod komandom kontra-admirala Lisovskog i Popova ušla je u luke Njujorka i San-Francuska. Oni nisu učestvovali u borbenim dejstvima, ali psihološki taj momenat je bio vrlo važan. Na izližbi sa ruske i američke strane sprestavljene su gravire, dokumenti koji demonstriraju to pristustvo.

Vremenom diplomatski odnosi Aleksandra Drugog i Abrahama Linkolna prerasli su u lično prijateljstvo.

Ti reformatori i oslobodioci koji su težili da daju svojim narodima jednaka prava i bespristrasnu zaštitu zakona, imali su mnogo zajedničkog. Ali neobično kako su slične njihove lične tragične priče! Obojica su postradali zbog svojih progresivnih pogleda i postpupaka. Abrahama Linkolna ubili su protivnici reformi. Ista sudbina je stigla i Aleksandra Drugog: posle 7. pokušaja atentata poginuo je od ruku terorista. Na dan ubistva na njemu je bio mundir telesne garde minerskog bataljona i sablja. Ove dve relikvije čiji značaj je za rusku istoriju teško oceniti, čuvaju se u raznim muzejima. Kroz vek i po one su se spojile u istoj izložbenoj vitrini na izložbi u Moskvi.