1812. godina: Žive slike

Čuveni roman Lava Tolstoja Rat i mir, tekst govora ruskog cara Aleksandra Prvog i dnevnici Napoleona osnova su za novo muzičko delo poznatog ruskog kompozitora Alekseja Ribnikova. Ono se naziva Žive slike iz doba Otadžbinskog rata 1812. godine po romanu grofa Lava Tolstoja Rat i mir i istorijskim hronikama.

Verovatno bi jednostavnije bilo nazvati delo operom. Ali: Ja nisam hteo da se to naziva operom, ubeđeno je izjavio Aleksej Ribnikov u intervjuu za Glas Rusije. Kao prvo, već postoji remek-delo Sergeja Prokofjeva, klasična opera Rat i mir. Ali nisam hteo da komponujem operu i zato što Lav Tolstoj nije voleo operu. I u romanu Rat i mir on joj se rugao vrlo jetko i oštro. Hteo sam da uradim tako da se klasiku dopadne, priznao je kompozotor.

To je muzička drama, da kažemo tačno. 21. vek se odlikuje time što sada imamo najneobičnije mešanje svih stilova, svih formi. To su i dramska predstava, i savremena opera, gde ljudi pevaju na mikrofon, i klasična opera gde će ljudi pevati bez mikrofona. Ovde postoji čitav spektar teatralizacije. I razgovorni dijalozi, i pevanje, i rečtativi. Muzika zvuči stalno, ne prekida se ni na sekundu.

Naravno, ogromnu Tolstojevu epopeju sa njenim obiljem likova i sižejnih linija nemoguće je ugurati u predstavu koja traje jedno veče. Zato se Aleksej Ribnikov koncentrisao samo na sudbine nekoliko glavnih junaka, na primer kneza Andreja Bolkonskog.

Za mene je najvažnije što Andrej Bolkonski mučno traga za svojom primenom u ovom svetu. On želi da ode u rat i postane heroj. Njemu to polazi za rukom. On se blistavo ponaša u boju kod Austerlica. Ali herojski put ipak nije za njega. I život u visokim krugovima mu nije odgovarala, kao ni ženidba, ni masonerija, ni religiozni put ga takođe nikako ne dira. Ljubav prema Nataši... U tome, činilo bi se, on je našao izlaz iz sasvim beznadežnog stanja duše. Ali i ovde je pretrpeo poraz. Nataša ga je izdala.

Epohu Otadžbinskog rata protiv Napoleona u svom novom delu Aleksej ribnikov rekonstrušiše ne samo preko ličnih sudbina glavnih junaka.

Za mene je vrlo važan bio, kaže kompozitor, pored lične linije, sukob Napoleona u ruskog cara Aleksandra Prvog, sukob Zapada i Istoka, Evrope i Rusije. Sasim različita psihologija ljudi, različiti svetovo... Na kraju sam uveo novu scenu koje nema kod Tolstoja. To je ulazak Rusa u Pariz, gde Aleksandar na trgu drži govor. Trijumf, pobeda Rusije – finalna je tačka razvoja odnosa Napoleona i Aleksandra.