Lažni car Dimitrije Prvi: teletina i samozvanac

Jedna od najzagonetnijih ličnosti od svih koje su sedele na ruskom prestolu bez sumnje je čovek poznat kao Lažni car Dimitrije Prvi. Sebe je ovaj monarh zvanično nazivao Dmitrij Ivanovič i izdavao se za čudom preživelog sina Ivana Groznog – carevića Dmitrija.

Lažni car Dimitrije vladao je Ruskom državom vrlo kratko – od leta 1605. godine do maja 1606. godine, ali je ostavnio značajan trag kako u ruskoj istioriji, tako i u ruskoj kulutri, koja je pokušala da osmisli fenomen cara samozvanca.

Pojavi Lažnog cara Dimitrija u Moskvi prethodila je strašna glad 1601-1603. godine, koja je pogodila čitavu zemlju, izuzev južnih oblasti. Izazvale su je tri neplodne godine za redom. Stotine hiljada ljudi bile su žrtve gladi, cena žitarica skočila je desetak puta. U narodnoj svesti to je primljeno kao kazna Božja za grehe cara Borisa Godunova. Zato nisu mogle da ne ožive glasine o dobrom careviću Dmitriju, koji se sakrio od dželata cara Borisa. Podloga za pojavu samozvanca bila je spremna.

Uz pomoć poljskih trupa i uz podršku stanovništva Lažni car Dimitrije krenuo je na Moskvu. U junu 1605. on je svečano stupio u Kremlj.

Novi car voleo je da pojede i da priređuje bučne pirove za dvorjane. Ali mnoge su nervirale novotarije koje je doneo Lažni car Dimitrije. Car je uveo za vreme ručka kod sebe muziku, pevanje, nije poštovao tradicije – nije se molio pre jela, nije prao ruke posle jela.

Još više negodovanja je izazvalo to što je car naredio da se za stolom služi teletina, koju Rusi nisu jeli, smatrajući je zabranjenom, grešnom hranom.

Početak kraja Lažnog cara Dimitrija bila je njegova raskošna svadba sa ćerkom poljskog dvorjanina Marinom Mnišek. Na svadbu u Moskvu stiglo je mnogo poljskih plemića sa svojim svitama. Nevesta nije skrivala svoje nezadovoljstvo lokalnim običajima. Ona se žalila da joj se ne dopada moskovsko jelo. Marina je dobila dozvolu od cara da joj pošalju poljske kuvare i kuhinjsku čeljad.

Protiv ruskih tradicija, svadba koaj je trajala i narednog dana, bila je zakazana za 9. maj, za Nikoljdan. Pri čemu car je služio bojare poljskim jelima, između ostalog kuvanom i pečenom teletinom, koja se u Moskvi smatrala poganom hranom. Ruski kuvari nisu propustili mogućnost da o tome ispričaju narodu, i moskovljani su se još više ubedili da njihov car nije pravislavni Rus, već Poljak.

Samozvanac, na čijem višednevnom piru publiku je zabavljalo sedamdeset muzičara, nije obraćao pažnju na gluvi ropac i uopšte se udaljio od državnih poslova. U međuvremenu pijani carevi gosti, među njima i doputovali Poljaci, počeli su da haraju Msokvom, upadajući u kuće, napadajući prolaznike i bacajući se na žene. To su odlučili da iskoriste zaverenici na čelu sa knezom Vasilijem Šujskim. Oni su podigli moskovljane protiv Poljaka, a zatim ubili i samog cara samozvanca.