Zapad spreman za upad u Libiju

Velika Britanija može da povede operaciju protiv Libije. Dejvid Kameron, koga su do nedavno brinuli samo problemi u ekonomiji, odlučio je da se oproba u ulozi vojnog stratega. Britanski premijer demonstrira gluboko poznavanje sitaucije na Bliskom Istoku i vatreno podržava uvođenje strogih sankcija protiv Libije – sve do vojnog mešanja. O detaljima iz Londona Jelizaveta Beljajeva.

Naslednik Blera – tako sada britanska štampa naziva Dejvida Kamerona, aludirajući na kopiranje čvrste spoljnopolitičke linije pretodnika laburiste, prisutno kod aktuelnog premijera konzervativca. U svoje vreme Bler, ne trepnuvši, podržao je SAD i poslao svoje trupe u Irak. Sada je Kameron spreman da povede operaciju protiv Libije.

Po mišljenju novinara, on se plaši da ostavši na vlasti, Gadafi opet može da se vrati "praksi međunarodnog terora" – ovog puta već sa velikim finansijskim mogućnostima. Osim toga, premijer smatra da danas ima ozbiljne saveznike. To nije samo Barak Obama, već i Nikola Sarkozi. Poslednji se u četvrtak takođe pretvorio u jastreba rata. On je neočekivano, između ostalog i za rukovodstvo EU, priznao legitimnost opozicione vlade Libije i izjavio spremnost da nanese precizne udare poLibijskoj vojsci .

Komentrišući dejstva Sarkozija, rukovodstvo EU je izjavilo da je to suvereni stav Pariza, EU nema sa tim veze. Istovremeno vojni analitičari raznih zemalja smatraju da međunarodna vojna operacija u Libiji više ne može da se izbegne. Tehnički za vazdušnu blokadu Tripolija sve je gotovo, ističe potpredsednik Akademije geopolitičkih problema Leonid Ivašov.

Nosač aviona Enterprajz već tamo plovi, doći će još brodova, platformi PVO. I, naravno, one mogu čak bez kopnene operacije da izbace radiolokaciono polje Libije, da parališu aerodrome, sisteme za upravljanje letovima.

Sa mišljenjem generala solidaran je i bivši potpukovnik nemačkgo bundesvera Jurgen Roze.

Čisto tehnički ovakve operacije su moguće. Ranije su ih vršili na severu i jugu Iraka – u takozvanim zonama zabranjenim za letove. Ako se lovci bombarderi Libije pojave u vazduhu, moguće ih je obarati, ne podvrgavajući se riziku od strane PVO. Ili, što je efikasnije, nanositi udare po aerodromima, uništavajući nezaštićene avione i piste. Libijske snage imaju ograničenu borbenu gotovost. U principu oni sa zastarelim avionima nemaju nikakve šanse.

Po mišljenju mnogih eksperata, vojnim sredstvima nije teško blokirati vazdušni prostor Libije. Ali pri tome ostaje nerešen politički aspekt. Njega i NATO, i EU nesumnjivo uzimaju u obzir. NATO je stavio do znanja da bez mandata UN neće izvoditi još jednu intervenciju. Blok i tako ima prilično lošu reputaciju u islamskom svetu. Ali, malo je nade u kart-blanš od strane SB UN – niz država, među kojima i stalni članovi, zalažu se protiv ove ideje.