Život pobeđuje

Pre 25 godina desila se havarija u Černobilskoj nuklearnoj centrali. Ova tragedija je pokrenula mnoštvo mitova o masovnim posledicama radioaktivnog uticaja. Različite doze zračenja dobilo je na hiljade ljudi koji su likvidirali posledice havarije, kao i lokalno stanovništvo koje se našlo u zoni delovanja radijacije. Istraživanje stanja zdravlja dece rođenih posle havarije izveli su stručnjaci Instituta za opštu genetiku Vavilova RAN.

Naučnici su težili da utvrde kako je uticala radijacija na novu generaciju. Ispitivanje neozračenih potomaka ozračenih roditelja – likvidatora posledica i stanovnika oblasti uz teritoriju havarije nije otkrilo nikakva genetska oboljenja, ističe rukovodilac odeljenja za genetsku bezbednost Instituta za opštu genetiku RAN Aleksandar Rubanovič.

Ne povećava se frekventnost pojave dece sa daunovim sindromom, drugih anomalija. Tačnije kod dece ništa nije pronađeno. Isto je bilo u slučaju nuklearnog bombardovanja Japana. Tako da smo dobro zaštićeni od radijacije – dejstva o kojima je reč, previše su mala da izazovu genetske promene kod narednih generacija.

Tema radijacije posebno je aktuelna danas povodom događaja u Japanu. Tamo je posle jakog zemljotresa, u nuklearnoj centrali Fukušima-1 došlo do izvesnog procurivanja radijacije, zbog čega su morali da se evakuišu ljudi iz dvadesetokilometarske zone oko nuklearne centrale, kao i da se uvede zabrana letova iznad centrale u prečniku od 30 kilometara. Ipak, izvesna zagađenja u zoni havarijepostoje i to može da se odrazi na one koji tamo rade, ističe ekspert.

Za sada su zagađenja neuporedivo manja nego u Černobilu. Navode cifru od sto miliziverta na sat kao granicu bezbednsoti. Ali sve jedno, ako letite helikopterom iznad blokova na visini od 90 metara ili se nalazite neposredno u centrali koja se raspada, možete da dobijete radijacijsku bolest.

Od trenutka havarije u Černobilu proteklo je 25 godina, znači već mogu da se posmatraju predstavnici treće generacije. Naučnik je uveren da kod njih neće biti pronađene nikakve anomalije. Kod neozračene dece uopšte se ne beleže odstupanja. Treba smatrati osetljivije same mlade roditelje koji su živeli u kontaminiranoj zoni, kaže stručnjak. U trenutku havarije oni su bili deca ili tinejdžeri, i formiranje njihovih polnih ćelija je proticalo u nepovoljnim uslovima. Oni imaju veću frekvenciju devijacija hromozoma u limfocitima krvi. U proseku kod ljudi jeda od hiljadu ima defekt hromozoma. Kod likvidatora ovaj pokazatelj je veći – 2-3 na hiljadu.

Hromozomska pomeranja u limfocitima sama po sebi nisu vrlo strašna, jer životni vek tih ćelija je ograničen. Ipak povećanja nestabilnost hromozoma u odnosu na normu nepovoljan je faktor. Genomska nestabilnost kod dece, potomaka ozračenih roditelja, može da dovede do oboljenja, ali nikako ne obavezno.