Odiseja bez Odiseja

Preko 4000 američkih marinaca i mornara uputilo se u region Sredozemnog mora. Prema podacima pres-službe 2. flote SAD, oni će učestvovati u međunarodnoj operaciji Odisejeva zora. Za sada koalicione snage "spasavaju" libijske civile od Gadafijevog režima uz pomoć raketnih napada i bombi. Ipak analitičari ne isključuju početak kopnene operacije, čije su posledice, po mišljenju većine njih, nepredvidive.

EU, SAD i NATO teško da će uspeti da donesu odluku o kopnenoj operaciji u Libiji narednih dana. Osim sporova unutar koalicije, treba uzeti u obzir i stav Lige Arapskih zemalja, istakao je u intervjuu za Glas Rusije ekspert Centra za međunarodnu bezbednost IMEMO RAN Vladimir Sotnjikov.

Ako vazdušna faza operacije ne donosi plodove, odugovlači se, Liga arapskih zemalja može da reši pitanje povodom njenog produžetka negativno. Stiče se utisak da sada saveznici ne postižu svoje ciljeve – troškovi operacije premašuju rezultate na koje se brzo računalo. I meni se čini da je ovo pitanje ostalo da visi u vazduhu.

Neslaganja u samoj zapadnoj koaliciji tiču se ne samo toga ko treba da rukovodi Odisejom. Jer vojno mešanje u libijske stvari može da dotakne ne samo Bliski Istok i Sever Afrike, epidemija prekrajanja teritorije može da zahvati čitav afrički kontinent. Upravo zato deo članova EU i NATO-a, među njima Turska i Nemačka, od samog početka su se protivili vojnom rešenju, podsetio je u intervjuu za Glas Rusije direktor Centra za politička istraživanja Vladimir Jevsejev.

Nemačka se zalaže protiv korišćenja sile, i sa njom se slaže čitav niz drugih evropskih država. Tim pre što je prilikom donošenja odluke postojala očigledna ishitrenost, nepromišljenost, slabo uvažavanje lokalnih uslova. Posebno je važno da ako se desi veštačko odvajanje Kirenaike, severoistočne libijske provincije, pojaviće se takozvani libijski presedan. Koji u kontekstu kosovskog presedana, u kontekstu pristanka na raspad Sudana može da dovede do toga da u Africi započne prekrajanje granica. To će dovesti do ratova i raspada čitavog niza država.

Akcije zapadne koalicije u pogledu Libije ne mogu se nazvati drugačije do vojnom avanturom, rezimiraju analitičari. I sasvim je prirodna neželja dela članova EU da u sličnoj avanturi učestvuju – pri tome posledice Odiseje sasvim su nepredvidive. Tako da samit EU i NATO-a teško da će moći da postigne jedinstvo po libijskom pitanju. Ostaje da se nadamo da će UN uzeti u ozbir ruski stav – o povratku diplomatskim metodama regulisanja koflikta. A da će demokratizatori odigrati po neubičajenom po sebe scenariju i napraviti drugu za redom rezoluciju SB, jer libijski civili, koje su američki tomahavci trebalo da brane, ginu pod udarima ovih raketa. Ma koliko se Pentagon trudio da to negira.