Rusija i Norveška podelili Arktik

Stavljena je tačka na dugogodišnji spor Rusije i Norveške o pripadnosti ogromnih morskih prostora Arktika. Državna duma ratifikovala je istorijski ugovor o tome, norveški parlament je učini to ranije. Dokument ne samo da razgraničava teritorije, već i ukida moratorijum na osvajanje naftnih i gasnih nalazišta arktičkog epikontinentalnog pojasa, a takođe omogućava saradnju u oblasti ribarstva.

Spor o tome kome pripadaju bogatstva arktičkih mora pomračio je odnose dve zemlje za čitave četiri decenije. Strane su delile teritoriju od otprilike 175 hiljada kvadratnih kilometara mora, podsetio je predsednik komiteta Državne dume za međunarodne poslove Konstantin Kosačov.

Sporazum Rusije i Norveške na ragraničenju morskog prostora ima dugu istoriju. Pregovori su proticali u raznim formatima, uključujući strogo konfrontacione od sredine 70-ih godina. Nerešenost ovog problema dovela je do naglog uvećanja vojne konfrontacije i mal te ne do direktnog oružanog sukoba SSSR i Norveške. 1975-76. godine sklopljeni su privremeni prelazni sporazumi o spornom regionu, koji su omogućili udaljavanje od vojne konfrontacije, ali nisu rešili mnoga pitanja u suštini.

Gordijev čvor je bio presečen prošle godine. Moskva i Oslo su potpisali sporazum o razgraničenju u Barencovom moru i Severnom Ledenom okeanu. Zemlje su podelile spornu zonu skoro na pola, mada su morale da učine ustupke. Ali nije moglo da se odugovlači sa rešavanjem pitanja, ističe Konstantin Kosačov. Poslednjih godina Arktik, osim Rusije i Norveške, postao je objekat permanentnog interesovanja Kanade, SAD, Danske, Francuske, Nemačke, Kine i drugih zemalja. One su spremne da započnu borbu za kontrolu nad naftom i gasom arktičkog epikontinentalnog pojasa, primetio je Konstantin Kosačov. Sporazum omogućava da se uvede red u tom pitanju.

Od pet arktičkih država četiri, uključujući Norvešku, ulaze u NATO. Naći se nasamo sa nizom država koje objedinjuje zajednički stav, bilo bi vrlo nepovoljan scenario.

Dokument omogućava ne samo da se razgraniče teritorije dve zemlje, već i da se ukine 30-godišnji moratorijum na osvajanje naftnih i gasnih nalazišta arktičkog epikontinentalnog pojasa, koji je pre toga bio zavrznut po uzajamnom sporazumu, govori parlamentarac.

Reč je pre svega o južnom delu epikontinentalnog pojasa, koji je vrlo bogat naftom i gasom. Ovde je koncentrisano oko 13% neistraženih svetskih rezervi nafte i 30 gasa. Prema sporazuma svaka strana dobija pravo da sama osvaja ove resurse, izuzev onih nalazišta koja se nalaze na liniji razgraničenja. Tamo je predviđen zajednički mehanizam ekspluatacije. Po oceni stručnjaka, sada od 7 istraženih nalazišta, šest se nalazi na ruskoj teritoriji. Sedmo delimično na ruskoj, delimično na norveškoj. Tako da sa te tačke gledišta sporazum u potpunosti odgovara ruskim nacionalnim interesima.

U celini, ističu eksperti, dokument odgovara interesima Rusije i ima uzajamno korisni karakter. Pri tome, podvukao je Konstantin Kosačov, u slučaju očiglednih kršenja, vlade imaju puno pravo da preduzmu kontramere.