Japanska reakcija

Situacija na havarijskoj  atomskoj elektrani Fukušima-1 je  nepredvidljiva, - priznaju u Japanu. Krajem nedelje je nivo radijacije u toj elektrani bio premašen u odnosu na dopustive norme 10 hiljada puta. Prema rečima premijera Naota Kana,  vlasti čine sve što je moguće da ne bi se situacija u najmanju ruku pogoršavala.

Posle zemljotresa i cunamija, koji su zadesili Japan 11. marta,  pokvario se sistem hlađenja reaktora na atomskoj elektrani Fukušima-1. Likvidatori havarije su u toku čitavog vremena pokušavali  da ga obnove, usput hladeći aktivnu zonu morskom vodom. Međutim, sudeći po svemu, to nije bio najbolji izlaz iz takve situacije. Ako su na početku  blizu elektrane  bile registrovane neznatne emisije radijacije, ove nedelje su pokazatelji postali opasni. Glavna opasnost je u tome što je treći reaktor jedini od 6, u kojem se  kao gorivo primenjivala opasna mešavina uranijuma i plutonijuma. Posledice takve havarije mogu da budu najteže, te  svi prethodni napori u stabilizaciji situacije u elektrani mogu da propadnu. Ozbiljni signali o tome da se proces  odvija van kontrole,  bili su još u ponedeljak, - podsetio je Glas Rusije direktor programa za nuklearnu bezbednost Ruskog Zelenog Krsta Vladimir Kuznecov.

13 puta su japanski likvidatori fiksirali  probijanje neutronskog zračenja. I to, oni su to fiksirali na rastojanju 1,5 kilometra. Odnosno, gorivo je već, prema mojim procenama,  rastopilo kučište nuklearnog reaktora. 13 sevanja van kučišta reaktora može da znači samo početak nekontrolisane lančane reakcije. U Službi nuklearne bezbednolsti Japana ne isključuju mogućnost rušenja zaštitnog kučišta reaktora. Istovremeno tamo izjavljuju da za sada nema podataka o  kvaru energetskog bloka. U remontnim radovima u Fukušimi-1 je sve do sada učestvovalo više od 700 ljudi. Međutim, naglo povećanje radijacione pozadine u petak je primoralo osoblje da privremeno obustavi radove u prvom i drugom energetskim blokovima.  Neki stručnjaci smatraju: teško da će uspeti uspostavljanje kontrole u atomskoj elektrani. Postoje dve mogućnosti: ili sačekati razvoj događaja, ili  pribegnuti radikalnim merama, - smatra ekspert za radijacionu bezbednost Maksim Šingarkin.

Mogućnost, pristupačna čovečanstvu na današnjem nivou tehnologije je jednostavno čekanje, hoće li izbiti požar? Treba se pripremiti za likvidaciju posledica. Postoji i druga mogućnost, možda na prvi pogled apsurdna. To je rušenje kučišta reaktora koji se topi usmerenim eksplozijama. Odnosno,  principijelne inženjerske mogućnosti postoje. U tom slučaju ćemo postići fragmentovanje tela s garantovanim zagađivanjem dosta velike zone – ali ćemo isključiti mogućnost nekontrolisane reakcije, a čak i gorenja. Radi lošeg da izbegnemo najgore.

Krajem nedelje je zona bezbednosti oko Fukušime- bila proširena na 30 kilometara. Stanovništvu se preporučuje da napusti teritoriju atomske elektrane, vlasti već razmišljaju o prinudnoj evakuaciji.

Havarije na atomskoj elektrani u Japanu su, prirodno, izazvale zabrinutost u čitavom svetu. Održavaju se diskusije u vezi sa budućnošću nuklearne energetike, već je zatvoreno nekoliko elektrana u evropskim zemljama. U Moskvi u međuvremenu podsećaju da su više puta  predlagali da se prošire punomoćja međunarodnih oragnizacija, koje odgovaraju za bezbednost u atomskoj energetici. Ta punomoćja moraju biti ne samo na papiru, već realna, - podvukao je predsednik Dmitrij Medvedev.

Punnomoćja, koja bi proizilazila iz situacije, omogućiće rešavanje zadataka koje bi imale te međunarodne organizacije. I to  potrebno je uvažavati principe informacione otvorenosti i apsolutne transparentnosti.

Ruski lider je pozvao sve zemlje, koje danas razvijaju atomsku energetiku, da promisle  mere, koje bi u budućnosti omogućile sprečavanje katastrofa, poput japanske.

Mogućnost radijacionog zagađivanja produbljuje ionako tešku situaciju u zemlji izlazećeg Sunca. Prema poslednjim podacima, žrtve zemljotresa i cunamija je postalo više od 10 hiljada ljudi, više od 17 hiljada je na spisku nestalih.  Na severo-istoku Japana je akutna humanitarna kriza. Stotine hiljada preživelih posle elementarnih nepogoda primorano je da živi u školama, administrativnim zgradama, a čak i pod otvorenim nebom.  U kućama nema ni vode, ni struje. Šteta se procenjuje, prema prethodnim podacima, na 310 milijardi dolara. I ruski spasavači su učestvovali u  otklanjanju posledica katastrofe.  Ruska grupa je bila najbrojnija među  onima, koji su pritekli u pomoć žrtvama zemljotresa. 161 čovek je radio kod gradova Sendaj i Isinomaki. Elitni odredi MVS Centrospas i Lider su zavrщili  spasilačku operaciju, te se u četvrtak vratili u otadžbinu. Međutim, pomoć Japanu se nastavlja. Japanski energetičari će dobiti iz Rusije  ugalj i komprimovani gas. Ruska vlada razmatra stvaranje energetskog mosta koji će spojiti dve zemlje.