ODKB i Kolombo plan udružuju se protiv šverca droge

Borci protiv šverca narkotika se udružuju. Dve organizacije Dogovor o kolektivnoj bezbednosti i Kolombo plan potpisale su memorandum o suprotstavljanju narkotičkoj opanosti. U strukturu Kolomba, koja se bavi socijalnim i ekonomskih razvojem zemalja Azije i Tihookeanskog regiona, ulazi 25 zemalja. Među njima je i Avganistan, sa čije teritorije danas po čitavoj Aziji ide mal te ne najveći deo heroiona.

Obe organizacije su za vreme svog postojanja nagomilale ogromno iskustvo u borbi kako protiv narkotičke opanosti, tako i protiv transgraničnog kriminala. I saradnja, čiji početak je označen na sastanku u Moskvi, treba da psotane produktivna, ubeđen je generalni sekretar ODKB Nikolaj Bordjuža.

Možemo uzajamno da se dopunjujemo u borbi protiv narkotičke opasnosti. U ODKB dobro je uspostavljen vojni deo suprotstavljanja nezakonitom prometu narkotika, između ostalog, izvođenje operacija u saradnji sa specijalnim službama. A u Kolombo Planu dobor je uspostavljen rad na formiranju centara rehabilitacije ljudi ovisnih o narkoticima.

To da organizacije koje se bave borbom protiv prometa narkotika traže nove partnere i ujedinjuju se, ne čudi. Jer avganistanske plantaže opojnog maka postaju sve veća pretnja za sve zemlje Istočne polulopte. I države, posebno susedi Avagnistana, danas moraju uglavnom da se ograniče presecanjem tokova heroina iz ove zemlje. Kako priznaju eksperti, koeficijent korisnog dejstva sličnih operacije je krajnje nizak. Izlaz je da se reše problemi u samom Avganistanu. Ipak NATO parnteri iz međunarodne operacije u toj državi nisu posebno za to zainteresovani. Za SAD ovaj heroin nije direktna pretnja, a evropljani se oslanjaju na napore Moskve, istakao je u intervjuu za Glas Rusije predsednik Fonda za borbu protiv terorizma i narkotika Aleksandar Mihajlov.

Naravno, preduzimaju se pokušaji da se Amerikanci nateraju da se bore protiv proizvodnje narkotika u Avganistanu snagama međunarodne koalicije. Ali ne vidim posebnu perspektivu – amerikanci više čuvaju sami sebe, nego što vode neke borbene operacije. Glavni uzrok je to što ekonomski položaj Avganistana tera da se proizvodi praktično legalno velika količina narkotika, koji idu u Evropu. Tako ako Amerikanci započnu da preduzimaju neka dejstva, oni će biti vrlo osetljivi. Jer danas je narkobzinis u Avganistanu za obične ljude jedini način da zarade novac i da postoje.

U tim uslovima saradnja sa strukturama kao što su ODKB i Kolombo Plan izgleda logično. Spoj vojnih metoda borbe protiv narko dilera i programa usmerenih na poboljšanje socijalnog položaja Avganistanaca može konačno da prelomi situaciju.