Libija: pobunjenici beže, NATO napada

Ofanziva pobunjenika u Libiji prema Tripoliju zagrcula se. U sredu pod napadima Libijske vojske, pobunjenici užurbano beže iz gradova Ras-Lanuf i Marsa el Brega. Ranije su napuštali Ben-Džavad, još jednu luku na sredozemnom moru.

Prilikom kontranapada Libijska vojska koristi tenkove i artiljeriju, bacajući u paniku naoružane pobunjenike. Oni ostavljaju gradove koje su zauzeli praktično bez boja prošle nedelje zahvaljujući snažnoj podršci avijacije međunarodne koalicije. U utorak su se pobunjenici lišili zapadne pomoći i sada su primorani da se povlače na Istok, u Bengazi. Njega su ustanici držali još pre nego što je 19. marta međunarodna koalcija, uključujući SAD, Veliku Britaniju i Francusku započela agresiju protiv regularne Libijske vojske.

Prošle noći ratno vazduhoplovstvo Francuske nanelo je nekoliko udara po objektima PVO i skladištima naoružanja Libijske vojske u blizini Tripolija. Odjeknule su tri eksplozije po prestoničkoj rezidenciji Gadafija. Međutim o brzom uzimanju Tripolija, kao i Srita, rodnog grada Gadafija od strane pobunjenika nema ni govora. Šta više, u Misuratu, koji se nalazi među tim centrima, Libijska steže obruč oko grupe pobunjenika. Pobunjenicima nisu pomogla ni dejstva mornarice SAD koja je izbacila iz stroja tri libijska glisera obalske straže.

Očigledno da skromne tehničke mogućnosti pobunjenika ne dopuštaju njihovo ozbiljno ratovanje sa armijom Libije. Oni žele od Zapada ne samo političku podršku, već i naoružanje. Ali takve isporuke su direktno i grubo kršenje rezolucije SB UN. Međutim Francuska je spremna da započne pregovore sa pobunjenicima na tu temu. Ovakvu mogućost ne isključuje ni Italija.

Kršenje embarga na isporuke oružja preti tim što ono može da dospe u ruke pristalica Al Kaide. Njihovo prisustvo među libijskim pobunjenicima ne isključuje obaveštajna služba NATO-a. Analitički centar Kviliam koji finansira britanska vlada upozorava da događaji u Libiji kao nikada ranije pružaju mogućnost ekstremno raspoloženim islamistima da se aktiviziraju. Sa tim zaključkom slaže se ruski politikolog Georgi Mirski.

Pozicije islamista u Libiji će naravno jačati. Sada nema siurnosti da ako pobunjenici eventualno pobede, u njihovim redovima neće biti islamista i Al Kaide koje za vreme Gadafija nije bilo, ali sada će nesumnjivo biti. Takođe kao i u Iraku. Za vreme Sadama Huseina nije je bilo, a zatim je ona napravila mal te ne svoju glavnu bazu u čitavom regionu. I u Libiji nije isključeno ponavljanje iračkog scenarija.

To treba da bude još jedno upozorenje snagama NATO-a koje hitaju u boj da ne pružaju političku i vojnu podršku pobunjenicima danas, kako ne bi sutra morali da se bore protiv Al-Kaide već na teritoriji Libije.