Zapadni recepti za libijski kotao

Bombardovanja Libije će trajati sve dok Gadafi ne ispuni odluku SB UN 1973, te ne prestane da primenjuje silu protiv "civila". Tako su odlučili predstavnici 40 zemalja i međunarodnih organizacija na konferenciji, održanoj ove nedelje u Londonu. Operacija agresije je počela sredinom marta, ali sve do sada nije urodila plodom po Zapad. Napetost u bliskoistočno-severoafričkom kotlu samo se povećava.

Region kipi, revolucionarni talasi zapljuskuju čas jednu, čas drugu arapsku zemlju. Poslednjih dana  su njihovo delovanje ponovo osetile Jemen i Sirija. U Sani  antivladina istupanja su ponovo izbila 31. marta. Predsednik Jemena Ali Abdala Saleh je ranije obećao da će podneti ostavku, ali je pre par dana povukao svoje obećanje. Evo šta misli  o toj situaciji Ahmad Jahja Aed,  glavni urednik sajta Mari Pres.

Mislim da će protestni pokret jačati. I to ne samo u Sani, već i u drugim jemenskim oblastima, u Hudejdi, naprimer. Biće održane demonstracije lekara, žena, učitelja… Prema saopštenjima Vašington Post, vlasti KSA (Kraljevina Saudijske Arabije) zvanično su odbile molbu Saleha da mu pruže pomoć i podršku. I u SAD-u su shvatili da je bolje da se ne nađu na putu revolucije koja se nastavlja u Sani.

Lider Sirije Bašar Asad za sada je uspeo da umiri opoziciju. U četvrtak je on izjavio o stavaranju specijalnog pravnog komiteta koji će se baviti pitanjem ukidanja zakona o vanrednoj  situaciji (ona važi u zemlji od 1963. godine). Upravo ukidanje VS je bio jedan od glavnih zahteva učesnika protesta, koji su obuhvatili sirijske gradove. U sukobima s policijom je poginulo više od 60 ljudi, oko stotinu ranjeno. Neki zapadni mediji su uporedili sitaciju u Siriji s libijskim događajima. Međutim, predsednik SAD Barak Obama je izjavio da Amerika ne planira još jednu vojnu operaciju u tom regionu.

U Rusiji takođe smatraju da u Siriji neće biti ponovljen libijski scenario. Specifičnosti unutrašnjeg uređenja u tim zemljama su veoma različite, - objasnio je u intervjuu Glasu Rusije politikolog, orijentalista Stanislav Tarasov.

Sirija je uvek zauzimala poseban stav na Bliskom Istoku, ona je pretendovala na apsolutno samostalnu ulogu u bliskoistočnom regulisanju. Ona  i dalje igra aktivnu ulogu u Libanu, ona je uspostavila partnerstvo sa susednom Turskom. Između ostalog, zajednička granica između Turske i Sirije stabilizujući činilac koji neće dozvoliti da bi događaji u Siriji postali toliko napeti kao u Libiji.

Međutim, u centru događaja je svakako Libija. U samoj zemlji snage lidera Džamahirije, bez obzira na napade avijacije zapadne koalicije, razvijaju kontraofanzivu. Armija Libije je odbacila na istok odrede pobunjenikae i ponovo zauzela  Ras-Lanuf, važni centar za preradu nafte. Međutim, više informacija je stiglo ove nedelje iz Londona gde su saveznici pokušali da reše  sudbinu te severoafričke zemlje. Oni su se dogovorili o stvaranju «kontaktne grupe» od 20 zemalja i organizacija, koja će koordinisati međunarodne napore za pomoć u prelazu Libije na put takozvane demokratije. U njenom sastavu su predstavnici arapskih zemalja, Afričkog saveza i Lige arapskih država. Državni sekretar SAD Hilari Klinton je pozvala učesnike konferencije da povećaju pritisak na Gadafija i povećaju njegovu izolaciju da bi ga naterali da napusti vlast. Osim toga, SAD, Velika Britanija i Katar su izjavili da će Gadafiju i njegovoj porodici dozvoliti da napusti Libiju i izbegne proganjanje ako on uskoro svrši sa "krvoprolićem".

Američki i francuski delegati su postavljali pitanje snabdevanja pobunjenika oružjem. Međutim, oni nisu naišli na podršku svojih partnera.

Rusija se odnosi prema planovima širenja vojne pomoći libijskim pobunjenicima rezignirano. Stalni predstavnik RF pri NATO-u Dmitrij Rogozin je direktno izjavio da učesnici londonske konferencije pokušavaju da napuste okvire odluke CB UN, koja podrazumeva primenu sile isključivo radi zaštite civila. Prema mišlenju Rogozina, danas je najvažniji zadatak obustava vatre. Embargo UN  za isporuke oružja obuhvata čitav region, a ne samo Libijsku vosku.