SAD mogu da isprovociraju novu finansijsku krizu

Američki investitori ponovo igraju visokorizične igre sa hipotekarnim obligacijama. Krah upravo ovih hartija provocirao je masovnu krizu 2008. godine. Eksperti ističu da proces naduvavanja novog hipotekarnog mehura već teče punom parom.

Uzrok povećanog interesovanja prema hipotekarnim hartijama od strane investitora jeste u ponašanju Federalnog rezervnog sistema SAD. Kao jednu od mera na prevladavanju krize resor predlaže da se očuva ključna po ekonomiju stopa refinansiranja na najnižem nivou. To primorava investitore da ulažu praktično u svaki likvidni aktiv, ističe predsednik saveta direktora kompanije Arbat Kapital Menadžment Aleksej Golubović.

Veći deo eksperata uveruje da američka vlada do kraja 2012. godine neće povećavati stope, a posle završetka druge etape programa kvantitivnog popuštanja najverovatnije će smisliti novi program koji će omogućiti ponovo da se ispuni ekonomija neosiguranim novcem. Faktički to znači da se pojavljuje novac koji treba poslati na utilizaciju. Amerika se plaši da nezaposlenost čini ozbiljniju pretnju od inflacije i novih problema „mehura od sapunice“ na tržištima obligacija. Ovaj bojazan navodi na štampanje novca i držanje nultih stopi, otuda i ovakve odluke.

Finansijske vlasti SAD uveravaju da ponovnog naduvavanja na tržištu hipotekarnog kreditiranja neće biti. Ima dva glavna argumenta. Investitori više neće kupovati novac koji je vezan sa hipotekarne agencije (poput Fani Mej i Fredi Mak, koje su na zlom glasu). Uz to, po uveravanju regulatora, zabrana kreditiranja nezaposlenih i zabrana kreditiranja bez zaloga pomoći će da se odbace suvišni rizici. Ipak realnost je uvek složenija od bilo kakvih prognoza, podvlači Aleksej Golubovič.

Nema drugog načina da se reši ovaj problem osim da se ove hartije nekom prodaju. Zato što vi držite hartije iza kojih ne stoje direktno kuće. Kako to ne bi bio problem, treba se već sada pozabaviti svakim konkretnim slučajem. To je ogroman posao. Banke, kolektorske agencije i drugi faktori finansijskog tržišta latiće se njega samo ukolio mogu sami tu da zarade. Znači treba napraviti tržište ovih hartija. Ili će za sve platiti poreski obveznici.

A za sada sama Federalna rezervna služba doliva ulje na vatru i već je objavila da može da proda obligacije, kupljene u okviru podrške tržišta za vreme finansijske krize. Reč je o sumama od mnogo milijardi. Prognoza analitičara nije utešna. Finansijske vlasti SAD praktično seku granu na kojoj sede, smatra rukovodilac departmana za stratešku analizu konsalting kompanije FBK Igor Nikolaev.

Smatram da bojazni nisu neosnovane i verovatnoća ponavljanja situacije vrlo je velika. Kako su se protiv krize borile SAD? Zatrpavale su ekonomiju novcem. Ali čuda se ne dešavaju: skoro odmah ovaj novac traži kuda da bude uložen, naduvavaju se mehurovi na svim tržištima aktiva. Između ostalog na hipotekarnom. I ako se čak mehur ne naduva tako brzo, proces sve jedno teče. A šta se dešava sa mehurom kasnije, to znamo: on puca i to sa praskom.

Analitičari napominju da je prethodna hipotekarna kriza koštala američke poreske obveznike više od 5 biliona dolara. Koliko je za ove rizike platio čitav svet – ne zna se do sada. O sumama moguće štete od novih mehurova eksperti za sada ne misle.