Bivši partizan napustio život nepobeđen

U Letoniji se opraštaju od Vasilija Kononova. Čovek koji je u vreme Drugog svetskog rata  komandovao partizanskim odredom,  prema ironiji sudbine je morao da vodi borbu protiv fašizma koji opet podiže glavu u toj pribaltičkoj republici.

Tokom nekoliko godina Vasilij Kononov se podvrgavao proganjanjima od strane letonskih vlasti. 1998. godine on je bio uhapšen za vojne zločine i osuđen  na godinu i po zatvora. Njega su optužili za ubistvo civila na teritoriji te republike 1944. godine. Reč je bila o pomoćnicima  nemačkih fašista, uz čiju pomoć su hitlerovci uništili partizansku grupu. U ovom slučaju letonski sud je istupao na strani nacista.

Predmet je imao veliki odjek i u samoj Letoniji i daleko van njenih predela, izazvavši val protesta.  U njemu su s pravom videli pokušaj revidiranja rezultata Drgog svetskog rata. Sam Vasilij Kononov, prema mišlenju Vjačeslava Nikonova, predsednika Fonda Politika postao je simbol otpora fašizmu.

Šteta što u savremenoj Evropi, civilizovanoj Evropi 21. veka treba nekome dokazivati da je borba protiv fašizma bila pravedna stvar, a borci protiv fašizma su inače heroji, a ne zločinci.  Ono što se dešavalo oko heroja je veoma tužno. To svedoči pre svega o težnji letonskog rukovodstva u toku dužeg perioda da se afirmiše umnogome na račun negiranja čitave sopstvene istorije, između ostalog, istorije borbe protiv fašizma. Osim toga, nije tajna da u rukovodstvu niza balkanskih država bili su ljudi koji su direktni potomci tih Letonaca, Estonaca koji su ratovali u sastavu legiona SS na strani fašističke Nemačke.

Boreći se za pravdu, bivši partizan je prošao sve  letonske sudske instance. Ne naišavši na razumevanje od njihove strane, 2004. godine se on obratio Evropskom sudu za ljudska prava (ESLJP). U junu 2008. godine je Strasburski sud objavio presudu da su letonske vlasti prekršile 7. član Konvencije O zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i izrekao da Letonija mora da plati 30 hiljada evra kao moralnu naknadu veteranu. Doduše, dve godine kasnije je Velika  komora ESLJP smatrala  mogućim da povuče tu presudu. Dakle, principielnost je bila žrtvovana radi političkih interesa i pristrasnosti. Zato nije slučajno što je u tom momentu ruski predsednik Dmitrij Medvedev  pomenuo revidiranje sudske presude kao apsolutno politički angažovanu akciju.

Bez obzira na to Vasilij Kononov je nastavio borbu. On je iskreno verovao da je u pravu i branio to  tokom skoro 15 godina. Bivši partizan je napisao knjigu Moja tri rata. On je verovao da će i svoj poslednji rat – s letonskim vlastima – on završiti pobedom. On je želeo da stavi tačku posle  konačnog verdikta Strasburskog suda o njegovom predmetu. Nije uspeo. Veteran Drugog svetskog rata je  otišao nepobeđen.