Bombardovanje Srbije

Nacistička avijacija Nemačke bombardovala je Beograd 6. aprila 1941, što je označilo početak invazije na Jugoslaviju.

Deset dana ranije Kraljevina Jugoslavija pristupila je paktu sa Silama osovine. Usledili su protesti u zemlji i državni udar kojim je sa vlasti svrgnut Knez Pavle. Zemlja se približila zapadnim Saveznicima, i to u trenutku kada je Hitler nameravao da započne Operaciju Barbarosa protiv Sovjetskog Saveza. Hitler je lično, 27. marta doneo odluku da se bombarduje Beograd i okupira Jugoslavija. Izvršenje zadatka je povereno 4. vazdušnoj floti pod komandom pukovnika Aleksandra Lera. Operacija bombardovanja Beograda imala je tajni naziv „Strašni sud“ (nem. Strafgericht).

Šestog aprila, u 6:30 ujutru, bez objave rata, sile Trećeg rajha su napale Kraljevinu Jugoslaviju. Njihove vazdušne snage su bombardovale Beograd koristeći 234 bombardera i 120 lovaca (ukupno 484 aviona 6. i 7. aprila). Avioni su poleteli iz Beča (Cvolfašing, Viner Nojštat, Aspang), Graca i Arada. Grad je bombardovan u četiri naleta 6. aprila, i ponovo 7, 11. i 12. aprila 1941. Upotrebljeno je oko 440 tona zapaljivih bombi.

Beograd je od napada iz vazduha branio elitni Šesti lovački puk i jedinice protivvazdušne odbrane Vazdušne zone Beograd. Ne zna se tačan broj aviona koje su oborili jugoslovenski piloti, ali se iz raznih izvora ovaj broj procenjuje na 42 do 48. U borbama je poginulo 11 jugoslovenskih pilota.

06.04.1999. godine:

U mučkom napadu NATO na srbski grad Aleksinac najmanje 10 mrtvih civila.

Bombardovaćemo do ostvarenja ciljeva!

PARIZ- Komandant snaga NATO u Evropi general Vesli Klark izjavio je da će vazdušni udari NATO na ciljeve u Saveznoj Republici Jugoslaviji biti nastavljeni, sve dok alijansa ne ostvari svoje ciljeve, javlja danas Rojters.

Govoreći o snagama bezbednosti na Kosovu, Klark je u intervjuu francuskom listu "Kroa" rekao: "Ne mogu da kažem koliko dugo mogu da izdrže".

Klark je snage bezbednosti na Kosovu optužio za "zlodela nad civilima", a o mogućnosti angažovanja kopnenih trupa NATO izjavio je da o tome treba da odluče političari, a ne vojni komandanti alijanse.

NATO je oko 22.15 u dva navrata napao Novi Sad, gađajući rafineriju u tom gradu, navodi se u izveštaju državne televizije.

Isti izvor je saopštio da je iz pravca rafinerije "posle dve snažne detonacije, porkuljao ogroman plamen, praćen gustim oblacima dima".

"Potom je usledila i treća još snažnija eksplozija iz istog pravca. To je do sada bio najbrutalniji i najžešći udar na civilne objekte u glavnom gradu Vojvodine. Na samo sto metara od rafinerije nalazi se prigradsko naselje Šangaj, koje je bilo totalno izloženo razornom dejstvu fašističkih projektila. Podataka o eventualnim žrtvama...za sada nema", izvestila je RTS.