Zemlja se neće skoro umiriti

Zemljotresi će se nastaviti, a Japanska ostrva će se približiti Rusiji. Takav je zaključak naučnika. Između ostalog, za 8-9 godina moći će slobodno da se odahne – period seizmičke aktivnosti će biti završen.

Već tokom deset godina na našoj planeti svake godine dolazi do snažnih zemljotresa. Prošlogodišnji događaji u Čileu, na Haitiju, pre toga na Sumatri to ubedljivo potvrđuju. I sada, po posmatranjima naučnika, aktiviran je takozvani japanski prsten, koji obuhvata obalu Tihog okeana. Proces se proširio i na drugu poluloptu. Ipak ničeg neobičnog u tome nema, uverava zamenik direktora Instituta za fiziku Zemlje RAN Jevgenij Rogožin. Svi procesi vezani za aktivnost Zemlje imaju periodičan karakter.

Na primer, sredinom 20. veka desio se čitav niz vrlo jakih zemljotresa, pri čemu u kratkom vremenskom periodu. 1952. godine na severnim Kurilima zabeležen je zemljotres otprilike isto takve jačine kao sada u Japanu. Zatim, 1960. godine desio se veliki čileanski zemljotres, praćen ogromnim talasima cunamija. Poginulo je mnogo ljudi. 1964. godine grandiozni zemljotres na Aljasci, jačine preko 9 stepeni. Tako da vidimo da su sredinom prošlog veka takve aktivnosti postojale.

Za Japan je zemljotres uobičajena stvar. To je nemirno ostrvo. Ipak ono što se desilo 11. marta za sve je bilo neočekivano, mada su naučnici govorili o mogućnosti zemljotresa, ističe zamenik direktora Instituta za fiziku Zemlje RAN Jevgenij Rogožin.

Dva dana pre glavnog potresa, 9. marta, desio se slabiji zemljotres jačine 7,7 stepeni. Zato su se ljudi u Japanu smirili, odlučivši da je prognoza već ostvarila. Dok se glavni potres desio dva dana kasnije. On se ispostavio neobično jak – 9 stepeni. Ova jačina je bliska graničnoj jačini koja se dopušta na Zemlji. I ovaj glavni potres bio je neočekivan za naučni svet.

Posle zemljotresa Japan se, kažu eksperti, otprilike za dva metra pomerio u stranu Rusije. Ako se seizmička aktivnost ne umanji, naš istočni sused će nam postati još bliži.

Postoji hipoteza da procesi koji se dešavaju u zemljinoj kori zavise od Sunca i kosmičkog zračenja, govori šef laboratorije za seizmički monitoring Instituta za geoekologiju RAN Aleksandar Žigalin.

Sada se nalazimo na uzlaznoj grani neutronskog kosmičkog zračenja. Izašli smo iz minimuma tog procesa i idemo sve više i više. Na 2012. pada maksimum sunčane aktivnosti. Zatim će se desiti pad.

Ispada da će se još godinu-dve Zemlja snažno talasati. Njeno smirivanje, smatraju geofizičari, može da se očekuje do 2019. godine. Između ostalog, kako je pokazala praksa, ne ostvaruju se uvek prognoze. U dugoročnom planu – za decenije – naučnici još mogu nešto više ili manje precizno da predvide. Tako je bilo i u Japanu: nekoliko godina pre ove katastrofe ruski seizmolozi su očekivali jake potrese, ali nisu mogli da daju tačnu kratkoročnu prognozu, tim pre da navedu datum zemljotresa.