Bosna i Hercegovina na ivici raspada?

Hrvatska nacionalna skupština u Mostaru, koja je usvojila 19. aprila rezoluciju sa zahtevom korenitog preuređenja Bosne i Hercegovine i izdvajanje u njenom sastavu najmanje jednog, hrvatskog subjekta, dovela je pod pitanje postoajanje "jedinstvene" bosanske države. Situacija se pogoršava nesposobnošću lidera bivše jugoslovenske republike u Federaciji BiH da formiraju organe vlasti posle izbora u oktobru 2010. godine i odsustvom jasne politike od strane Evrope. Po mišljenju hrvatskih poslanika, upravo predstavnici međunarodne zajednice svojim nepravednim i diskriminacionim dejstvima doveli su do ustavno-pravne krize. Problem razmatra komenator Petar Iskederov.

Prvi put u čitavoj istoriji savremene Bosne i Hercegovine lideri lokalnih Hrvata su istupili sa tako oštrim izjavama. Do nedavno međunarodna zajednica tradicionalno je razmatrala kao glavne galamdžije Srbe u Republici Srbskoj. Njihov harizmatični lider Milorad Dodik odmah posle proglašenja nezavisnosti Kosova u februaru 2008. godine pripretio je da će sprovesti isti referendum o samoopredeljenju Srba u Bosni i Hercegovini, mada nije realizovao svoju pretnju. Radi se o tome što se Republika Srbska u suštini zalaže ne za reorganizaciju Bosne i Hercegovine, već naprotiv, za jačanje njenih postojećih osnova, postavljenih još 1995. godine u Dejtonu. Pa i susedna Srbija nije sklona da podržava separatističke odnose sa EU.

U slučaju Hrvata sitacija je mnogo komplikovanija. Zahtevi njihovog radikalnog dela ne samo da podrazumevaju izmenu ustava i izdvajanje hrvatskog subjekta u sastavu BiH, već i faktički bacaju direktan izazov muslimanskim vlastima u Sarajevu. Jer prema Dejtonskom mirovnom sporazumu, Muslimani i Hrvati objedinjeni su u jedinstveni federalni subjekat sa zajedničkim organima vlasti. Pokušaj njihove demontaže  nesumnjivo će izazvati žestoku reakciju muslimanskih vlasti i njihovih pristalica van granica Bosne i Hercegovine.

Stanje pogoršava akutna kriza u redovima samih Hrvata i podrška njihovog radikalnog krila od strane susedne Hrvatske, gde su očigledno nezadovoljni odsustvom posebnog subkejta poput Republike Srpske. Autorstvo aktuelne deklaracije priapda Draganu Čoviću i Boži Ljubiću, koji za razliku od svojih oponenata, socijal-demokrata, zauzimaju umerenije pozicije. Faktički danas u taboru bosanskih Hrvata postoji dvovlašće, koje u mnogome ne dozvoljava da se formiraju centralni organi BiH. I intenzitet sukoba se stalno povećava.

Ne treba potcenjivati ni globalne posledice raspada Bosne i Hercegovine. Jer kolaps dejtonskog modela može da da impuls revidiranju principa regulisanja drugih međunacionalnih konflikata – pri čemu ne samo na Balkanu, već i u čitavoj Evropi, kao i na prostoru bivšeg SSSR, istakao je u razgovoru za Glas Rusije direktor Instituta za slavistiku RAN Konstantin Nikoforov. Po njegovim rečima, radikalni lideri bosanskih Hrvata sve poslednje godine razrađivali su projekte preuređenja BiH u svojim interesima, mada nisu žurili da ih objave.

Odgovarajući materijal su izradili bosanski Hrvati prethodnih godina i on je samo čekao svoj trenutak. I kada je to postalo moguće, date razrade su se pojavile. A povod je u mnogome bila nesposobnost bosanskih lidera da regulišu unutarpolitičku krizu u Bosni i Hercegovini koja traje od oktobra prošle godine, aktivno mešanje predstavnika EU i NATO-a u bosanske stvari, i ukupni porast separatističkih raspoloženja na Balkanu, vezanih između ostalog za razvoj situacije oko Kosova. Po gorkoj ironiji sudbine, upravo dejtonski model za BiH postao je u suštini jedini više ili manje uspešan pokušaj međunarodne zajednice da reguliše probleme na Balkanu. Ipak svih poslednjih godina arhitekte bosanskog regulisanja kao što su SAD i EU, vršile su pritisak na Srbe u Republici Srbskoj, težeći da ograniče ovlašćenja Republike Srpske. To nije uspelo, ali u senci ovog sukoba ojačala su separatistička raspoloženja među bosanskim Hrvatima.

Ne umiruje ni izjavljena namera Hrvatske nacionalne skupštine da učini glavnim gradom svog budućeg subjekta Mostar, koji je i dalje podeljen na hrvatski i muslimanski deo. Proglasiti ga prestonicom bosanskih Hrvata, značilo bi dati situaciji karakter bliskoistočnog problema sa podeljenim Jerusalimom. A to je samo na korak do novog bosanskog rata.