Ruska premija – ruskoj Art-prozi

Ruska premija koja se svake godine dodeljuje piscima koji pišu na ruskom i žive u inostranstvu, objavila je imena novih dobitnika. 27. aprila u Moskvi je održana cremonija dodele ove nagrade.

Glas Rusije obratio se predsedniku žirija Ruske premije piscu Sergeju Čuprininu sa molbom da prokomentariše radove pobednika u nominaciji „velika proza“. I tako je dobitnik prve nagrade 56-godišnja spisateljica iz Holandije Marina Palej sa njenim romanom-legendom Hor. Uznemirujući, zagonetni, tajanstveni autor, koji vodi zatvorenički način života, nikome ne daje intervjue – tako govore o Marini. I prozi marine Palej, kako tvrdi predsednik žirija Sergej Čuprinin, svojstven je artistizam i egzistencijalizam. Između ostalog, ovo posmatranje on pripisuje svim učesnicima konkursa Ruska premija.

Ove godien trend, kako se svi izražavaju, okrenut je us tranu proze poetske, filozofske, artistične, mnogo manje socijalne nego što je to bilo pre nekoliko godina, govori Sergej Čuprinin. Pisci žele da budu pre svega umetnici reči, birajući za to svako svoje sopsveteno rešenje. Roman Marine Palej Hor je zaista legenda. Priča o paru koji se vole – Holanđaninu i ukrajinskoj devojci – i koji su se upoznali u dramatičnim okolnostima još 1945. godine, ne rastavši se od tada. O tome kako se pod ljubavlju krije mržnja, pod zlobom proviruje sažaljenje i tuga – o tome je roman koji bi mogao da se nazove metafizičkim. Delo Marine Palej je tragično, tragičan je njegov kraj – junak gine zbog toga što ne može da se razabere u svojim osećanjima prema voljenoj ženi, prema svetu, Bogu.

Od 1995. godine kada je Marina palej doputovala u Holandiju iz rodnog Sankt-Peterburga, ona je dobila titulu Ruska princeza stila. Dobila ju je na roterdamskom Stori Internešnl Festivalu. A uopšte po svojoj osnovnoj profesiji Marina Palej je lekar. Već u zrelom dobu ona je završila moskovski Književni institut. Živeći u inostranstvu, spisateljica nastavlja da bude primetan učesnik ruskog književnog života: njena dela stalno se pojavljuju na spiskovima velikih nagrada, prevedena su na 12 evropskih i na japanski jezik.

Nagrađeni koji su zauzeli drugo i treće mesto na konkursu Ruska premija manje su poznati autori. To je 42-godišnji pisac iz ukrajinskog grada Donjecka Vladimir Rafejenko sa delom Moskovski divertimento. Roman-ilijada. I 62-godišnji Aleksandar Ljubinski iz Izraela sa romanom Vinogradi noći. Evo mišljenja o tim uatorima i njihovim delima koje je dao Serej Čuprinin.

Vinogradi noći su roman o Jerusalimu, roman koji se sižejno gradi kao saga. To je priča o jednoj porodici, ljudima međusobno bliskim, ali glavni junak je grad Jerusalim. I gradski pejzaži Ljubinskog se čitaju sa većim interesovanjem nego što se prati romantična intriga. Gusto, puno, aromatično pripovedanje! Knjiga Vladimira Rafejenka Moskovski divertimento ima podnaslov roman-ilijada. To je vrlo oštroumno smišljeno delo, neobično lako za čitanje. Postoji takav izraz: Moskva je treći Rim. Rafejenko daje drugu metaforu: Moskva je treća Troja. Tačnije realne događaje, realni likovi aktualne moskovske stvarnosti stalno se prepliću sa događajima Drevne Grčke i likovima koje je opevao još Homer. Lako, istančano, oštroumno, ponekad vrlo smešno. To je rpoza, bez obzira na sasvim dramatično finale, koja ostavlja neobično svetlo osećanje.

Ako je roman Ljubinskog Vinogradi noći klasični roman u ruskoj tradiciji 19. veka, onako kako pišu Marina Palej i Vladimir Rafejenko može se pisati samo u 21. veku, zaključio je ekspert.