Slobodna štampa je put ka idealu

Slobodna štampa igra ogromnu ulogu u jačanju demokratije i pomaganju razvoja društva. Ova teza je navedena u osnovi rezolucije Generalne skupštine OUN, koja je usvojena 1993. godine i kojom je 3. maj proglašen za Svetski dan slobode štampe.

Inicijativa za proslavu ovog dana pripada predstavnicima medija iz afričkih zemalja. 3. maja 1991. godine u prestonici Namibije Vindhuku predstavnici nezavisne štampe kontinenta usvojili su deklaraciju s pozivom upućenim zemljama sveta da obezbede demokratski karakter sredstava za štampu. Svake godine ovog dana generalni sekretar OUN obraća se poslanicom međunarodnoj zajednici saopštavajući podatke o stanju štampe u različitim zemljama. Prošle godine je Ban Ki Mun je istakao da „ljudi imaju prava na informacije, koje utiču na njihov život i da su države obavezne da prenesu ove informacije“.

Međunarodne pravobraniteljske organizacije takođe vrše svoj monitoring stanja novinarske zajednice. Po njihovim podacima danas oko 32 procenta ljudi na Zemlji živi u uslovima gušenja slobode govora. Skoro svuda postoje uslovi za ograničavanje delatnosti novinara. Vlast nigde ne trpi kritiku. Druga je stvar kako se vlastodršci odnose prema kritici i kako novinari shvataju svoj posao, kaže sekretar Saveza novinara Rusije Pavel Gutiontov.

Štampa, koja se s toliko poštovanja tih dana naziva „četvrtom vlašću“ i najneophodnijim instrumentom demokratije, u principu, nigde nije ljubimac društva. Štampa je nešto što ljude ozbiljno ljuti. To je takođe vrlo ozbiljan igrač i dobro je kad je samostalan. U načelu, ljudi ne vole kad ih nešto nervira, kad im se skreće pažnja na nešto oštro, na nešto ozbiljnije nego što bi oni želeli da bude.

Ipak, slobodna štampa je pokazatelj slobode samog društva. U intervjuu datom američkoj kompaniji Si-En-En (CNN) pre oko godinu dana, predsednik Rusije Dmitrij Medvedev je istakao da u savremenom globalnom informacionom prostoru ne postoje zatvorene teme. Može se nešto prećutati u televizijskom programu, ali ako imamo u vidu da kod nas 40 miliona ljudi koristi internet, o ovim ili onim događajima za pet minuta saznaje cela zemlja. Zato je vršenje pritiska na slobodu štampe stvar bez bilo kakve perspektive, uveren je Medvedev.

U Rusiji postoji problem nezavisnosti štampe, kao i u drugim zemljama. Samo u toku poslednje dve decenije preko tri stotine novinara u  zemlji životom je platilo svoju profesionalnu delatnost. A ubice i naručioci ovih zločina nisu uvek pronađeni, kaže Pavel Gutiontov.

Naravno, nije reč samo o tome da novinari ne budu ubijani, da ne budu napadani i tučeni. Radi se o tome da novinar ima mogućnost da obavlja svoju dužnost. To mora biti čovek koji sviđalo se to nekome ili ne, po opštem priznanju obavlja jednu od najvažnijih funkcija. U suštini, to je higijeničar ljudske zajednice.

Ove godine Dan slobode štampe posvećen je internetu, glavnom mediju današnjice. Njegov uticaj na društvo je naglo porastao u toku poslednjih godina. Internet je omogućio ljudima da izražavaju svoje misli pred ogromnim auditorijumom. U celom svetu se aktivno koriste Facebook, Live Journal, YouTube i drugi socijalni resursi. I vlast, u mnogome zahvaljujući njima, oseća odgovornost za svoje delovanje pred građanima. Dovoljno je setiti se skandala i gneva rukovodilaca mnogih zemalja povodom razobičavanja sajta WikiLeaks.