Pravosuđe za mlade

O juvenalnom pravu ruski građani diskutuju već više od 10 godina. Polazna tačka bila je ratifikacija međunarodne Konvencije o pravima deteta 1998. godine od strane Rusije. Ovaj dokument obavezuje našu zemlju da usvoji Zakon o juvenalnom pravu. 2002. godine on je prošao u prvom krugu u Državnoj dumi, ali je bio odbačen u drugom, dve godine kasnije. Sada u pilot režimu sudovi za maloletnike deluju u 30 ruskih regiona.

U prevodu sa latinskog termin juvenalno pravo označava pravosuđe za mlade. Ono ne treba da kažnjava, već da štiti maloletne građane, pojašnjava zamenik načelnika Južnog regionalnog centra za sudsku ekspertizu Ministarstva pravde RF Sergej Šipšin.

Juvenalno pravo osigurava zaštitu prava maloletnog delikventa, njegovo prevaspitavanje, što smanjuje rizik ponovnog prekršaja. U onim sudovima koji tokom niza godina koriste juvenalne tehnologije, recidivi maloletničke delikvencije se stabilno smanjuju.

Problem je u tome kakva porodica da se smatra nepovoljnom. Nije tajna da deca u porodicama sa mnogo dece žive teže i siromašnije nego oni koji nemaju mnogo braće i sestara. A ako je roditelj izgubio posao i lišio se sredstava za egzistenciju, treba li mu oduzeti dete?

Nažalost, takva praksa u Rusiji se već pojavila, ističe šef katedre za sociologiju porodice Moskovskog državnog univerziteta Anatolij Antonov: porodica koja nije situirana u ekonomskom planu razara se. To je opasna tendencija, smatra naučnik, može da preti demografiji zemlje.

U Finskoj, Nemačkoj i drugim zemljama kada naređuju činovnicima da oduzimaju decu iz porodica i da ih predaju u dečije domove, postupaju isto tako bezdušno i surovo kao što su počeli to da rade kod nas. Ako se to bude razvijalo, jednostavno ćemo izgubiti poslednje ostatke stanovništva, koje još ima potrebu za mnogo dece. Mi ćemo izgubiti porodicu sa mnogo dece bespovratno. A bez tih porodica nikada nećemo likvidirati depopulaciju.

Protiv slepog kopiranja zapadnog iskustva zalaže se rusko sveštenstvo. Sreća deteta je nezamisliva bez uzajamne ljubavi dece i roditelja, uveren je zamenik rukovodioca Odeljenja za odnose crkve i društva, sveštenih Georgij Roščin.

Porodica treba da ostane porodica, ono mesto gde deca dobijaju potrebno vaspitanje u planu poslušnosti, sticanja životnih navika za život u društvu. Država treba da stoji pomalo po strani. S jedne strane, na straži, da deca ne budu podvrgnuta nasilju, sa druge strane treba da se poštuje izvestan modus vivendi, zahvaljujući kojem roditelji mogu da punopravno vaspitavaju svoju decu, ne plašeći se da će zbog male modrice doći ljudi iz nadzornog organa i započeti težak proces oduzimanja deteta u organe starateljstva.

Negativno zapadno iskustvo izaziva bojazni. U Francuskoj Ruskinju Nataliju Zaharovu organi starateljstva su optužili za preteranu ljubav prema ćerki: na toj osnovi devojčica se godinama skita po prihvatilištima i starateljskim porodicama. A u Nemačkoj u porodici Haaze sa mnogo dece oduzeli su sedmoro. Jednog direktno iz porodilišta, pošto se majka obratila Upravi za poslove omladine sa molbom da joj se da pomoć u kući. Činovnici su smatrali da roditelji ne izlaze na kraj sa svojim obavezama i nesrećni roditelji nekoliko godina nisu znali za sudbinu svoje dece. U inostranstvu, gde u 60 država deluju juvenalni sudovi, desetine hiljada dece lišeno je doma iz vrlo sumnjivih razloga.

Upravo zato konačna odluka o uvođenju juvenalnog prava u Rusiji, smatra većina eksperata predstavlja ozbiljan korak koji zahteva učešće čitavog društva, moguće čak referendum.