Ruske kompanije se vraćaju u Irak

Ruske kompanije će se uskoro u potpunosti vratiti u Irak. Ovo je u utorak u Bagdadu izjavio ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov nakon pregovora sa svojim iračkim kolegom Hošijarom Zibarijem.

Istorijska poseta ruskog ministra inostranih poslova Bagdadu, prva za 10 godina, obeležena je podjednako istorijskim izjavama Sergeja Lavrova. „U najskorijoj budućnosti Moskva neće samo obnoviti, već će i premašiti nivo saradnje s Bagdadom, koji je ranije postojao,“ rekao je ministar. Osim toga, Rusija namerava da pojača vojno-tehničku saradnju s Irakom. Stručnjaci su ubeđeni da Moskva na taj način namerava da kompenzuje gubitke od više milijardi, koji su nastali usled zabrane prodaje oružja Libiji. U samom Bagdadu se navodi drugi razlog. „Rusko oružje je jeftino i pouzdano,“ istakao je predsednik Iraka Džalal Talabani. Ono je neophodno oružanim snagama zemlje zbog borbe protiv terorizma i obezbeđenja bezbednosti, kao i radi zaštite terotorijalne celovitosti i suvereniteta.

Vojno-tehnička saradnja između Rusije i Iraka je moguća, ali se pre svega tiče održavanja i remonta ruske vojne tehnike, koja je ostala iz vremena vladavine Sadama Huseina. Ovo je za „Glas Rusije“ izjavio stručnjak-poznavalac Istoka Instituta za strateške procene i analize Sergej Demidenko. Po njegovim rečima, malo je verovatno da Irak namerava da kupuje od Rusije novo oružje.

Izjavu predsednika Iraka ne treba precenjivati. Kao prvo, zato što je Irak parlamentarna republika i sve odluke donose parlament i premijer, dok predsednik obavlja isključivo predstavničku funkciju. Međutim, ne radi se čak ni o tome, već se radi o tome što se Irak još uvek nalazi pod potpunom kontrolom Sjedinjenih Država, koje su zapravo preuzele glavne funkcije u snabdevanju vojske i policije zemlje uzorcima zapadnog naoružanja. Za Rusiju tamo bezuslovno ima mesta, ali ono uopšte nije tako velikih razmera.

Sličnog mišljenja se pridržava i direktor Centra za analizu svetske trgovine oružjem Igor Korotčenko. Po njegovim rečima, Rusija ima snage da zadovolji sve potrebe Iraka u savremenom naoružanju, ali su potrebne realne narudžbine za njegovu kupovinu, kojih zasad nema.

Po mišljenju stručnjaka, realnije izgleda trgovačko-ekonomska saradnja između dveju zemalja. Uspeh ruskih kompanija je povezan s tim što s iračke strane nema nikakvih prepreka za jačanje saradnje. Već zaključeni mnogobrojni ugovori između Moskve i Bagdada su samo još jedna potvrda za to. Tako kompanija „LUKOIL“ planira da 2013. godine započne s bušenjem na naftnim nalazištima „Zapadna Kurna-2“. Gaspromneft se priprema za osvajanje naftnog polja „Badra“. Interenergoservis, Tehnopromeksport i Servisna energetska kompanija obnavljaju tri iračke termičko-energetske stanice. Razmatraju se mogućnosti međusobne saradnje i u drugim oblastima, uključujući poljoprivredu i vodene resurse, saobraćaj, geološka istraživanja i druge oblasti. Perspektive za saradnju danas su ostavljaju snažan utisak. Problem ostaje još samo osiguranje bezbednosti za ruske stručnjake u još uvek nestabilnom Iraku. U to su se još jednom uverili i novinari, koji prate ruskog ministra u Bagdadu. Morali su da rade u pancirima, strogo poštujući preporuke – da što je moguće ređe proviruju iz blindiranog automobila ministarske pratnje.