Dekada budističke kulture u gradu na Nevi

Dekada budističke kulture ovih dana je startovala u Severnoj prestonici Rusije. to je treći festival sledbenika Budinog učenja u Sankt-Peterburgu. Ove godine on je posvećen 270. godišnjici zvaničnog priznanja budizma jednom od religija ruske države.

Počekom 20. veka u Sankt-Peterburgu živelo je oko 200 budista. Ruski carevi su se uvek odnosili prema njima prijateljski i na sve načine su ih podržavali. U znak podrške budizma u zemlji je čak bio usvojen poseban dokument koji je označio početak razvoja ovog religiozno-filizofskog sistema u Rusiji, rekla je u intervjuu za radiokompaniju Glas Rusije rukovodilac službe za informisanje i vezu sa javnošću sankt-peterburškog dacana Gunzečojnej Ala Namsarajeva.

1741. godine ruska carica Jelizaveta Petrovna donela je manifest prema kojem je budizam bio proglašen za jednu od religija ruske države. 1764. godine carica Jekaterina Druga uvela je dužnsot poglavara budista Rusije. Za to su je ruski budisti prozvali otelotvorenjem Bele Tare. Bela Tara je jedno od božanstva u budističkom panteonu. Od tada svi ruski carevi, nezavisno da li su u pitanju bile žene ili muškarci, smatrali su se za ruske budiste otelotvorenjem Bele Tare na zemlji.

U okviru aktuelne dekade sledbenici učenja Bude, kao i svi zainteresovani, mogu bliže da se upoznaju sa budističkim učenjem, tradicijama i kulturom. Najneobičniji poklon ruskim budistima dao je etnografski muzej Sankt-Peterburga. Ovde je prvi put izloženo 7 jedinstvenih darova koje je lama Itigelov poklonio caru Nikolaju Drugom povodom 300-godišnjice kuće Romanovih. Dugo su se ovi predmeti smatrali izgubljenim za budiste, nastavlja Ala Namsarajeva.

Lama Itigelov je bio 12. poglavar budista u Rusiji. 1913. godine on je doputovao u Sankt-Peterburg 6500 hiljada kilometara daleko od Burjatije na 300-godišnjicu kuće Romanovih. Sa sobom je dovezao darove koji su bili poklonjeni svim članovima carske porodice. To su bila tri srebrna predmeta i četiri bakarna. Svi ovi predmeti su bili poslati na čuvanje u etnografsko odeljenje Ruskog muzeja. Ali sticajem okolnosti bili su označeni kao darovi Kalmika. I tek nedavno jedna od saradnica muzeja koja je radila sa dokumentima pronašla je da je ove predmete poklonio sam lama Itigelov.

Za budiste je sticanje ovih darova sakralni znak. Itigelov, danas poznat kao „neistruleli lama“, umro je 1927. godine u 75. godini za vreme meditacije. On je sahranjen nedaleko od prestonice Burjatije Ulan-Udea u Istočnom Sibiru. Pre skoro 10 godina sarkofag sa ostatcima lame bio je podignut. I na opšte čudženje, telo lame Itigelova, koji je nešto pre smrti obećao da će se vratiti, praktično nije podvrgnuto raspadanju. Danas je neistrulelo telo Pandito Hambo lame Daši-Džoro itigelova postalo jedna od svetinja budizma.