Ko više zna, duže živi

Nivo obrazovanja utiče na dužinu života. Do takavog zaključka došli su eksperti Britanske kardiološke asocijacije, saopštava Bi-bi-si. Prema podacima stručnjaka, obrazovani ljudi mogu da čine ispravan izbor sa tačke gledišta perspektiva za zdravlje. Pri tome oni bolje izlaze na kraj sa stresom.

U istraživanju učestvovalo je 400 osoba od 53 do 75 godina. Dobrovoljcima je uzeta krv. Zatim su izmereni takozvani telomeri – delovi hromozoma DNK. Oni odgovaraju za dužinu života. Kako se ispostavilo, ispitanici sa niskim nivoom obrazovanja imali su kraće telomere, nego obrazovaniji. Tačnije prvi su starili brže. Naučnici podvlače da pri tome nivo blagostanja nije uticao na dužinu telomera, što znači na dužinu života.

Zamenik direktora Instituta za psihologiju RAN Andrej Jurjevič ističe da nivo obrazovanosti određuje psihološko zdravlje čoveka. Što takođe može da uveća životni vek, podvlači ekspert.

Na dužinu života utiče praktičo sve, između ostalog nivo obrazovanja. Ali to nije direktan uticaj, već oposredovan raznim faktorima. Kao prvo, obrazovani ljudi izvode ispravnije zaključke, vode pravilniji način života, bolje znaju šta je loše po zdravlje i teže da to izbegnu. Ali mogući su i drugi vidovi uticaja, na primer, obrazovani ljudi imaju viši nivo inteletkutalnog razvoja, intenzivije se bave intelektulanom delatnošću i rešavaju složenije intelektualne zadatke. A intelektualna delatnost, kako pokazuju psihofizička istraživanja, vode ka većoj aktivaciji  moralnih procesa u organizmu, što se pozitivno odražava na zdravlje. Zato, između ostalog, ljudi intelektualnih profesija uz ostalu jednakost žive duže.

Pri tome naučnici podvlače da ne može uvek nivo obrazovanja da bude garancija dugovečnsoti. Primer su ljudi stvaralačkih profesija, posebno pisci, ukazuje Andrej Jurjevič.

Ovde su veze nejednoznačne, oposrednovane raznim faktorima, tačnije, u celini obrazovani ljudi – naučnici, pisci, više se brinu za svoje zdravlje. Ali na njihov način života utiču i drugi faktori. I jedni i drugi, po pravilu, ljudi su visokointelektualni i osetljivi prema svemu što ih okružuje. A velika osteljivost vezana je za veliki stres, koji utiče na procese u organizmu. Između ostalog, doprinosi njegovom razaranju. Tačnije, sa jedne strane nivo obrazovanja utiče pozitivno na dužinu života, sa druge vioska osetljivost prema dešavanjima u mnogome doprinosi stresu. Što se tiče alkoholizma, on je jedna od klasičnih reakcija na stres. Prosto deluju razne tendencije, one rađaju razne posledice.

Sami izstraživači iz Britanske kardiološke asocijacije podvlače: sprovedeno istraživanje dobar je povod da ne razmišljamo samo o dužini života, već i o kvalitetu obrazovanja koje u čitavom svetu sada preživljava ne baš najbolja vremena.