Neutroni leče rak

Onkološka bolest koja je danas neizlečiva uskoro više neće biti smrtonosna. Bitan pomak u lečenju jedne od glavnih vrsta raka – glioblastoma velikog mozga – obezbedili su ruski istraživači iz Novosibirska. U stvaranju jedinstvenog uređaja nisu učestvovali samo medicinari, već i naučnici-atomci. Novi ubrzivač je, govoreći naučnim jezikom, predviđen za uništavanje zloćudnih tumora uz pomoć bor-neutronskonapadačke terapije. Prostije rečeno – izbornim uništenjem ćelija.

Već su prvi eksperimenti na biomaterijalu dali pozitivne rezultate. Za rad je angažovan niz velikih novosibirskih instituta, između ostalgo Neurohirurški centar i Institut za molekularnu biologiju i biofiziku RAMN. Istraživanja se vrše, između ostalog, i od novca Međunarodnog naučno-tehničkog fonda.

Za bor-neutrononapadačku terapiju se odavno zna. Ona je ponuđena daleke 1936. godine, 4 godine nakon otkrivanja neutrona. Fizički princip terapije je jednostavan: u krv pacijenta ubacuje se netoksičan rastvor, koji sadrži bor – stabilni izotrop bor-10. Zatim se tumor zrači emitovanjem takozvanih nadtermičkih neutrona, objašnjava stariji naučni saradnik Instituta za nuklearnu fiziku Sibirskog odelenja RAN Sergej Taskajev:

Ideja se sastojala u tome da ako se uspe da se u ćelijama raka stvori velika koncentracija istog izotopa bor-10 (u poređenju sa zdravom ćelijom) i zrači emitovanjem neutrona, u ćelijama koje sadrže nukleus bora dešavaju se mini-atomske reakcije i bolesne ćelije se uništavaju. Samim tim se obezbeđuje izbor uništavanja ćelija raka u poređenju sa zdravima.

Po rečima naučnika, ova metodika je stvorena pre mnogo godina u nuklearnim reaktorima. Prvi uspešni eksperimenti su obavljeni u Japanu. Čoveku koji boluje od glioblastoma mozga je vršena trepanacija lobanje, odstranjivan je veći deo raka i vršila se terapija zračenjem uz pomoć reaktora. Prvi pacijent japanskog lekara Hatanakija je nakon neutrononapadačke terapije živeo 21 godinu. Treba reći da je u slučaju glioblastoma mozga čovek osuđen. Lekari mu daju pola godine života. Hemijska i radio terapija produžavaju život do godinu dana. Međutim, nuklearni reaktori ne predstavljaju najbolji, najbezbedniji i ni iz daleka nisu najtačniji način za obavljanje terapije, ističe Sergej Taskajev:

Naravno, nije baš lako postaviti reaktor. Osim toga, on ne daje spektar neutrona koji bi bio idealan. Poželjno je da neutroni kojima se pacijent zrači, nemaju termičku brzinu, već malo veću.

Radi se o tome što neutroni prolazeći 2-3 santimentra do tumora gube brzinu. Da bi ih bor efikasno apsorbovao brzina ne sme biti manja od termičke, objašava Taskajev.

Ruski naučnici su ponudili novi način za stvaranje spasonosnih zrakova – uz pomoć ubrzivača energetski punjenih čestica. Druga stvar je to što je stvaranje aparata, koji bi generisao strogo određeni spektar protonskog snopa – izuzetno složen tehnički zadatak. Međutim, novosibirski stručnjaci su izašli na kraj s njim. Stvaranje aparata je ušlo na spisak najznačajnijih dostignuća Ruske Akademije nauka u toku poslednjih godina:

Naš doprinos se sastoji u tome što smo ponudili apsolutno novu ideju – ubrzivač-tandem s vakuumskom izolacijom – kompaktni izvor neutrona na osnovu ubrzivača. I to nam je pošlo za rukom. Ova šema funkcioniše. Dobijen je stabilan protonski snop. U prošle godine je ostvarena dugotrajna generacija neutrona i čak su obavljeni prvi biološki eksperimenti.

Po rečima glavnog naučnog saradnika Novosibirskog instituta za nuklearnu fiziku, napravljeni aparat je samo prototip eksperimentalnog primerka. Sledeći korak je stvaranje prvog u svetu ubrzivača za bor-neutronskonapadačku terapiju. Tada će postojati mogućnost da se vrše ne samo eksperimenti na biomaterijalu, već i na životinjama, pa i na čoveku. Po prognozama novosibirskih naučnika novi aparat za lečenje rka u kliničku praksu može biti uveden za 10 godina.