Dan slovenske pismenosti i kulture – praznik Crkve i države

Dan slovenske pismenosti i kulture je praznik u čast svetih ravnoapostolnih Kirila i Metodija – hrišćanskih podvižnika i prosvetitelja, tvoraca slovenske azbuke i gramatike. „Oni su svim narodima ostavili dar od zaista neprocenjive vrednosti,“ uveren je Vladimir Putin – predsednik vlade RF i predsednik organizacinog komiteta za pripremu i održavanje praznika Dana slovenske pismenosti i kulture.

Prva ćirilična azbuka, stvorena pre 11 vekova, postala je osnova čitavog niza nacionalnih jezika. Ona je u znatnoj meri uticala na formiranje izuzetno bogatih kultura, kako slovenskih, tako i drugih naroda Evrope i Azije, na njihovu tesnu međusobnu vezu i međusobno bogaćenje. Jezik i duhovno nasleđe jesu ono što određuje nacionalni identitet, ujedinjuje narod i društvo, a to znači i celu zemlju. A u mnogome predstavlja i osnovu državnog suvereniteta.

Dan sećanja na svete ravnoapostolne Kirila i Metodija Sloveni su obeležavali odavno. Crkveni status praznik je dobio 1863. godine, kad je doneta specijalna odredba Ruske Pravoslavne Crkve. Kao državni praznik Dan slovenske pismenosti i kulture se pojavio tek 1985. godine. Tada je u pravoslavnom svetu obeleženo 1100 godina od upokojenja jednog od braće – svetog ravnoapostolnog Metodija. Od 1991. godine praznik se obeležava svake godine na crkveno-državnom nivou.

Tradicionalno, ovog dana se u svim pravoslavnim crkvama ujutru obavljaju svečana bogosluženja. Glavno bogosluženje u hramu Uspenja u Moskovskom Kremlju predvodi poglavar RPC lično. Posle liturgije vernici u litiji odlaze do spomenika Kirila i Metodija. Ovog dana započinju različite hodočasničke misije po manastirima Rusije, naučno-praktične konferencije, izložbe i koncerti. „Izvanredno je to što ovaj praznik ima dugu tradiciju, kako u crkvenoj, tako i u svetovnoj sredini, a takođe ga slave mnogi slovenski narodi u svetu,“ istakao je patrijarh Kiril.

Ovaj dan je kako crkveni, tako i svetovni. U većini slučajeva to je državni praznik u mnogim evropskim zemljama. Naširoko se slavi u Bugarskoj, Srbiji, Češkoj, Slovačkoj, Makedoniji i Poljskoj. I na svečanostima učestvuju rukovodstvo ovih zemalja, članovi parlamenta, društveni poslenici, ljudi koji se bave umetnošću. Drugim rečima, proslava Dana slovenske pismenosti i kulture je događaj, koji pripada mnogim slovenskim narodima u toku dugih decenija. Dovoljno je reći da su u sovjetsko vreme, kad se imena Kirila i Metodija u našoj zemlji nisu glasno izgovarala, u Bugarskoj ovog dana pravljene grandiozne manifestacije, koje se mogu uporediti s prvomajskim demonstracijama. Dan slovenske pismenosti i kulture ima tako valiki značaj zato što nam govori jako mnogo o našoj istoriji. Međutim, bilo bi velika greška kad bismo ga doživljavali samo kao nešto što pripada prošlosti. Ovaj praznik ne samo da nam objašnjava zašto smo takvi kakvi jesmo, već nam govori i kako treba da gradimo svoju budućnost.

Između ostalog, za patrijarha lično je današnji dan izuzetan u dvostrukoj meri. Jer, upravo u čast jednog od braće on je dobio ime Kiril na monašenju.