Nada u depolitizaciju

Saradnja Rusije i Saveta Evrope ne razvija se tako glatko kako bi želela ruska strana. U poslednje vreme organizacija je počela sve više da zavisi od država EU, što može da omete integracione procese.

Sada od 43 zemlje članice Saveta Evrope, 27 su takođe članice EU. Eksperti se plaše da takav odnos snaga može negativno da utiče na rad Saveta i da potkopa njegovu reputaciju kao panevropske, neispolitizovane organizacije. SE bio je formiran 1946. godine i tokom čitave svoje delatnosti bio je organiazcija koja je osiguravala postojanje jedinstvenog pravnog prostora u Evropi. I upravo u takvu organizaciju Rusija je stupila pre 15 godina, pojasnio je u intervjuu za Glas Rusije predsednik Komiteta za međunarodne poslove Državne dume RF Konstantin Kosačov.

Kada Rusija govori o svom evropskom izboru, to nije izbor u stranu nekakvih integracionih formacija, na primer EU, to je izbor u korist evropskih vrednosti, evropskog modela razvoja, pod kojim ujedinjena Evropa, uključujući Rusiju, shvata poštovanje ljudskih prava, razvoj demokratije i osugranje vladavine zakona.

Rusija je zainteresovana za to da SE ne promeni svoje osnove, zato što je na sve načine zainteresovana za njegov rad. Kao prvo, postojanje Saveta olakšava komunikaciju sa drugim evropskim zemljama. A kao drugo, Rusija podržava Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava i Strazburški sud i ne bi želela da delatnost ovih organizacija postane konjukturna, izjavio je Konstantin Kosačov.

Rusija je punopravni učesnik Konvencije za ljudska prava. I to znači da za građane Rusije u punom obimu važe standardi osiguranja ljudskih prava, koji su opšteprihvaćeni u ujedinjenoj Evropi. Često odluke suda za ljudska prava nisu u korist Rusije kao države, ali to ne znači da su one atomatski antiruske. Čak u slučaju kada su protiv države, one su uvek u zaštitu građana RF, što znači to su proruske odluke na kraju krajeva.

Eksperti podsećaju da će se 2012. održati najsloženija zasedanja Parlamentarne skupštine SE, na kojima će biti salušani referati o konkretnim zemljama, između ostalog o Rusiji. Sve najžešće diskusije će se voditi upravo tada. Takođe 2012. planira se reforma Strazburškog suda za ljudska prava. Juče je ministar inostranih poslova RF Sergej Lavrov na konferenicji za štampu sa generalnim sekretarom SE Turbjernom Jaglandom izjavio da po mišljenju ruske strane, osnovni teret odluka o zaštito ljudskih prava treba da pada na nacionalne sudske sisteme. I tek kada ovi sitemi ne funkcionišu, tada treba da bude uključen Strazburški sud.