Kompjuterska groblja oštećuju čovekov DNK

Groblja elektronike vode neobrativom oštećenju čovekovog DNK. Takve uznemirujuće izjave dali su kineski stručnjaci.

Novu globalnu opasnost po čovečanstvo otkrili su naučnici Džeđanškog univerziteta iz istoimene istočne primorske provincije kine. Oni su istraživali ekologiju koja izaziva rak oko velikog kompjuterskog groblja i fabrike za preradu elektronskog otpada. Ipsotavilo se da je vazduh zagađen primesama koje deluju na površinska tkiva pluća. U normalnim uslovima jedan od gena stalno spava. Pod delovanjem otrovnih primesa on se aktivizira i provocira u ljudskom organizmu zapaljive procese. Oni vode ka formiranju ćelija raka.

Ovo otkriće kineskih naučnika potvrđuje da smrtnost od onkoloških oboljenja zbog loše ekologije izlazi na prvo mesto među uzrocima smrtnosti u svetu. Ovo je za Glas Rusije izjavio dopisni član RAN Aleksej Jablokov.

Problem elektronskog otpada u poslednjih 7-8 godina postao je vrlo ozbiljan u čitavom svetu. Ogroman broj starih ili još sasvim radno sposobnih kompjutera i mobilnih telefona se baca na otpad. Tamo pod zracima sunca to počinje da izdvaja otrovni dioksid. Savršenih tehnologija utilizacije elektronskog otpada faktički nema. Hitno su potrebne specijalne grane za preradu i korišćenje tog otpada. Takav pravac se sada razvija u Evropi, u SAD. I mi u Rusiji trebalo bi da budemo spremni za taj izazov.

EU je prva učinila pokušaj da makar na neki način reši problem elektronskog otpada. Pre devet godina ona je obavezala sve proizvođače elektronike da preuzimaju odgovornost na sebe za njenu utilizaciju. Slični zakoni su bili doneti u Japanu, Južnoj Koreji, kao i na Tajvanu. Ipak ubrzo se ispostavilo da je kompanijama povoljnije da izvede proizvodnju u inostranstvo, nego da troši sredstva na demontažu. Nije slučajno to što su kao pečurke posle kiše počele da niču fabrike za sklapanje kompjutera i mobilnih telefona u Kini, Maleziji, Vijentamu, Tajlandu, Turskoj.

U Kini, Indiji i nizu drugih azijskih zemalja postojali su pokušaji da se zakonodavno obustavi priliv elektronskog otpada, zabranivši njegov uvoz. U praksi zakon funkcioniše loše. Strani otpad i dalje popunjava azijske deponije. Faktički ne funkcioniše Bazelska konvencija kontrole transgraničnog prevoza opasnog otpada, koja je stupila na snagu još 1989. godine. Nisu je potpisale SAD i niz razvijenih zapadnih zemalja. Međtuim to je jedini globalni Sporazum koji treba da zabrani ekonomski motivisan izvoz elektronskog otpada u zemlje koje nemaju savremene tehnologije za njegovu utilizaciju.