Luzerska raspoloženja ili…

«Svakih sat vremena kompanija RTV21, koja emituje programe za napaćeno Kosovo na Balkanu, pokazuje gledaocima crveni datum na beloj površini. Niko ne objašnjava šta ovaj datum znači, zato što objašnjenja nikom ne trebaju. Gledaoci i bez toga znaju, šta to znači. Kompanija odbrojava dane do 10. decembra, kada treba da se završe pregovori o budućnosti Kosova». Ovaj patetični pasus, koji sam otkrila na stranicama izdanja "The Financial Times", moža da posluži kao idealna ilustracija za atmosferu koja se u poslednje vreme zgušnjava oko Kosova.
Sudeći po nekim senzacionalnim izjavama državnog sekretara Srbije za poslove Kosova Dušana Prorokovića, strpljenje gubi i druga strana. Potsećam da je Proroković saopštio izdanju «Nju-Jork Tajms» da Srbija može da primeni oštre mere, ako zapadne zemlje priznaju nezavisnost Kosova, kao što su uvođenje srpskih oružanih snaga u pokrajinu, blokada granica i uvođenje embarga. «Najverovatnije je državni sekretar Srbije Dušan Proroković malo planuo» — tako je situaciju prokomentarisao prvi zamenik predsednika Kometeta za međunarodne poslove Državne Dume Rusije Leonid Slucki. Isto su verovatno pomislili i u Ministarstvu spoljnih poslova pripremajući demanti.
Meni se, međutim, u izjavi Prorokovića nije svidela jedna druga okolnost. U njoj se očituje ista ona priča s početka teksta, — ubeđenost da će se 10. decembra sve završiti. Što znači da više nema o čemu da se razgovara, — treba misliti šta posle. Posle čega? Posle neizbežnog, po mišljenju sve većeg broja političkih aktera i analitičara, proglašenja nezavisnosti Kosova. I ako je za Albance ovaj stav sasvim prirodan, jer više i nemaju na šta da računaju, — za Srbiju su to veoma opasna raspoloženja.
Nažalost, čitav niz sporednih simptoma ukazuje na postojanje luzerskih raspoloženja u svim slojevima vlasti. Navešću jedan veoma ilustrativan primer. Današnja «Politika», analizirajući situaciju oko predsedničkih izbora u Srbiji piše: «Zahtev za odlaganje izbora u DSS-u pravdaju strahom da bi posle 10. decembra moglo da dođe do jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, priznavanja od Sjedinjenih Američkih Država, a možda i EU. Ovaj događaj mogao bi ozbiljno da destabilizuje državu, pogotovo posle izborne kampanje u kojoj bi zajednički kandidat nastupao sa obećanjem da se neće dozvoliti otcepljenje pokrajine». I dalje sledi pojašnjenje da bi sličan razvoj događaja bio na ruku srpskim radikalima.
Ako moja strahovanja nisu bez osnova, mislim da je ovu rundu Srbija izgubila – pa ne mogu se voditi pregovori, ako se unapred zna da nemaju perspektive! Uostalom, postoji nada da su sve ovo samo nuspojave nekih unutarpolitičkih procesa. I ako je tako, bolje da se talasi ne šire preko granice. Jer šta ćemo, ako neko zaista poveruje da je Srbija opet spremna da ratuje? Onih koji bi želeli, i što je još važnije umeli, da iskoriste tezu o agresivnosti Srbije, na Zapadu ima dosta.