Točak Marka Kraljevića

Izvor po imenu Markov točak u zaseoku Prpe, na putu između Banjaluke i Bronzanog Majdana, prema narodnom verovanju koje se ovde prenosi s kolena na koleno, ima lekovita svojstva. Ime je dobio po legendi u kojoj se spominje junak Marko Kraljević.

Boro i Mihajlo Prpa, Mileva, Dušanka i Cvijeta istog prezimena – Prpa kao i Đuro Marković čije su kuće na bregu iznad izvora, uveravaju nas da voda nikada ne presušuje i da je uvek hladna, naročito leti.
- Ja sam još kao dete ovde stalno dolazio i nosio vodu u bremi, staroj drvenoj posudi za sve ukućane. Tada niko nije bio bolestan niti se žalio na sve i svašta kao danas. Siguran sam da je voda lekovita, da ona čudotvorno krepi ljudski organizam, daje mu neku neopisivu snagu - objašnjava starina Mihajlo Prpa dok ostali merkaju vrelo čija voda ravnomerno otiče drvenom žljebom, koritašcem koje su naši sagovornici napravili.
- Sada ovde sve češće dolaze stariji ljudi i to kradom jer se priča u selu da voda daje snagu i to onu mušku. Zato oni ne vole da budu viđeni kako piju, a kada neko zapodene takvu priču, uvek imaju spreman odgovor da su došli samo malo da se rashlade i u šumarku nadišu čistog vazduha - duhovito dodaje Boro Prpa prethodno pijući vodu s dlana, kao nekad.
Žene uglavnom ćute i slušaju priču o vodi na kojoj su, kako reče Mileva Prpa, nekada veš prale uz zvonke udarce prakljačom, starinskom spravom od drveta.
Mnogo je legendi koje se i sada pletu o ovom izvoru. Prema jednoj, Marko Kraljević je na to mesto s daljine bacio kamen koji je pao upravo ovde i potekla je voda:
- Tako se priča. Narod je još uz vatru i lampu, kada nije bilo struje govorio da je Marko Kraljević bacio veliki kamen s Čegarove glavice, kilometar odavde, koji se zabio u zemlju. Nije dugo čekao a odatle je potekla voda koja i danas grgolji i napaja žedne duše.