Četiri poslanika i „tri kita“ MOR

U Ženevi se održava stota jubilarna konferencija Međunarodne organizacije rada (MOR). Danas će referat izložiti ruski premijer Vladimir Putin.

Međunarodna organizacija rada, koja danas ujedinjuje 183 zemlje pojavila se 1919. godine. Njen osnovni zadatak se sastoji u izradi međunarodnih normi rada i formulisanju standarda glavnih prava rada. SSSR je stupio u MOR 1934. godine.Članstvo u ovoj organizaciji pomaže Rusije da proučava i primenjuje međunarodnu praksu regulisanja socijalno-radnih sporova, da razvija socijalno partnerstvo, a takođe da koristi preporuke MOR za usavršavanje i regulisanje tržišta rada. Glavna tema današnje sednice je socijalna zaštita, keže u intervjuu za „Glas Rusije“ predstavnik biroa MOR u Moskvi Olga Bogdanova:

Ove godine centralna tema Međunarodne konferencije rada je socijalna zaštita. Nažalost, kao i uvek u teškom ekonomskom periodu, najranjivije su određene grupe stanovništva: penzioneri, žene, žene s decom, omladina. I u takvo vreme u prvi plan se ističe potreba da se ovim ljudima obezbede određene socijalne garancije kako bi mogli da prežive ovaj težak period i da zajedno s ostalim socijalnim grupma izađu iz krize.

Konferencija se tradicionalno održava u junu u Ženevi. Zanimljivo je da svaka od zemalja-učesnica može ovamo da pošalje samo četiri poslanika: dvoje iz vlade i po jednog od radnika i poslodavaca. Ovakav sastav delegacije odražava glavni princi rada MOR, koja se oslanja na „tri kita“, rekla je Olga Bogdanova.

Nijedno pitanje u MOR ne rešava se bez konsenzusa tri strane – vlade, poslodavaca i radnika, odnosno sindikata. Često ove tri strane, u svakom slučaju dve – poslodavci i radnici – imaju direktno suprotne tačke gledišta, na primer, na pitanja kao što su lični dohoda, uslovi rada. Međutim, oni se okupljaju utroje pod okriljem MOT, one postižu konsenzus, sačinjavaju konvencije. I ova dokumenta su vrlo delotvorna. Zato što nisu nametnuta odozgo, već su doneta zahvaljujući pregovorima i konsenzusu između svih zainteresovanih strana.

Osnovna ideja ovog sistema sastoji se u tome da država ne treba da reguliše svaki korak radnika i poslodavca. Upravo ove dve strane treba međusobno da se dogovaraju o svim ključnim pitanjima. Jasno je da tačke gledišta strana na ova pitanja mogu ne jednostavno da se razilaze, već čak i kategorički da se en podudaraju. I zato često dolazi do situacije kad delegati jedne strane nastupaju i glasaju nezavisno od delegata vlade, pa čak i protiv njih.