Narkotička opasnost ima globalni karakter

U svetu svake godine od upotrebe narkotika umire 200 hiljada ljudi. Takvi podaci navode se u novom Svetskom referatu o narkoticima, predstavljenom u sedištu UN u Njujorku.

Glavni svetski isporučilac heroina ostaje Avagnistan. O tome je na prezentaciji referata saopštio šef Državne narkotičke kontrole Rusije Viktor Ivanov. Planovi UN za uništavanje avganistanske proizvodnje narkotika, usvojeni još 2007. godine, ispostavili su se malo efikasnim. Šta više, zemlja se po rečima Viktora Ivanova pretvorila u svetsku fabriku za proizvodnju hašiša. Paradoksalno, ali za godine prisustva trupa zapadne koalcije rod opojnog maka u Avganistanu uvećan je za preko 40 puta. I to bez obzira na milijarde dolara, izdvojene u UN, između ostalog na podsticanje seljaka da odustanu od uzgoja narkokulutra u korist drugih.

Ove godine, po rečima Ivanova, u Avganistanu se očekuje rekordan prinos maka. Rusija poziva da se napravi međunarodna antinarkotička koalicija i da se na nivou SB UN narkotičkoj opasnosti da globalni nivo – tako, kako što je to učinjeno sa terorizmom i piraterijom. Borba protiv ovog zla, naravno, vodi se. Nedavno su saradnici Državne narkotičke kontrole izveli dve zajedničke operacije sa kolegama iz SAD – Oktopod i Azijski čovek. Posle njih prekinut je direktan kanal isporuke heroina iz Avganistana u Rusiju. Ključni ljudi su već uhapšeni, rekao je Viktor Ivanov. Ali to je malo, smatra šef Državne narkokontrole.

Nema velikog progresa, zato što se ne uništava sama proizvodnja narkotika. Sve jedno Avganistan proizvodi veliku količinu narkotika, koji napušta granice Avganistana. Tačnije na nekim maršrutama mi ih likvidiramo, presrećemo, ali nastaje efekat mehura. U jednom mestu ga probijemo, mehur ispliva u drugom mestu.

To znači da se uvećavaju isporuke narkotika drugim maršrutama. Kako se to dešava ispričao je član Saveza za spoljnu i odbrambenu politiku Aleksandar Mihajlov.

Ako se govori o globalnoj narkotičkoj politici, danas, posle priznanja nezavisnosti Kosova, ova pokrajina je postala crna rupa Evrope. Ova balkanska maršruta, koja je prethodnih godina bila u izvesnoj meri blokirana, sada je otvorena rana, preko koje narkotici, kao infekcija, stižu u Evropu. Zato što više budemo zatvarali maršrute preko zemalja Jugoistočne Azije i srednjeazijskih republika, ovi tokovi će intenzivnije teći preko balkanske maršrute.

Avganistanski promet izgleda dugo će biti glavobolja međunarodne zajednice, smatra Aleksandar Mihajlov. Tim pre što sada, posle početka povlačenja amerčkih trupa iz ove zemlje, odgovornost za borbu protiv lokalnih narko dilera pada na vlasti u Kabulu, smatra ekspert.

Rusija se bori protiv sintetičkih narkotika. Nedavno je u Novgorodskoj oblasti likvidirana tajna proizvodnja, na čelu koje su bili diplomirani hemičari, neki sa naučnim zvanjima. Svake godine oni su pravili 1,5 tonu metadona.