Savest Tel-Aviva i njen sužanj

U subotu  se navršilo 5 godina, otkako se izraelski vojnik Gilad Šalit našao u zarobljeništvu grupacije HAMAS. U toku dve poslednje godine o njemu nema podataka. S obzirom na to da u Izraelu većina građana mora da odsluži vojni rok, praktično bi svako mogao da se nađe na njegovom mestu. Zato mnogi  razmišljaju – šta bi rukovodstvo zemlje preduzelo radi njihovog oslobođenja? Da nije ono odustalo od tradicije da se do kraja bori za spas svojih građana?

Gilad Šalit nije imao ni 20 godina, kada su ga kidnapovali na granici pojasa Gaze. Posle tri dana je armija ušla u Gazu, ali vojnik nije bio nađen. HAMAS je zatražio da ga menja za hiljadu Palestinaca iz izraelskih zatvora. U proleće 2009. godine strane su bile bliske razmeni. Međutim, pogodba nije juspela, jer su Izraelci odbili da oslobode ekstremiste koji su u zatvoru zbog ubistva.

U međuvremenu su posrednici predali tri pisma i audioposlanicu  od zarobljenika. Poslednji je bio video iz septembra 2009. godine – datum se video na arapskom listu u njegovim rukama. Izbledeo i mršav, on se obraćao Binjaminu Netanjahuu s molbom o pomoći.

O eventualnim motivima  hamasovaca razmišlja  naučnik IMEMO RAN Georgij Mirski.

Dok je on kod njih, oni smatraju da imaju instrument radi pritiska na Izrael. Ako Izrael nešto preduzme, što bi HAMAS smatrao nečim  ekstraordinarnim u njihovoj konfrontaciji,  Šalita mogu da ubiju. U Izraelu je takva tradicija da je svakog zarobljenika potrebno osloboditi, a mrtvog sahraniti u otadžbini. U toj maloj zemlji se visoko ceni život, a to Arapi odlično znaju. Dok je on tamo oni imaju mogućnost da ističu nove zahteve.

Međutim, situacija je u tom regiona danas drugačija, nego pre 5 godina. U mnogim apapskim zemljama su neredi, u nekima je došlo do smene režima. Počele su konsultacije o  formiranju   jedinstvene palestinske vlade među davnim oponentima - HAMAS i FATH, stranke Mahmuda Abasa. Prema mišlenju zamenika šefa Instituta političke i vojne analize Aleksandra Hramčihina, ako se frakcije pomire, to će ubrazati oslobođenje Šalita, doduše, teoretski.

FATAH se smatra umerenijim. Međutim, ne verujem da bi to nekako principielno uticalo, ako pokret FATAH ne pokuša da dokaže da je zaista uticajan, a nije vođen od strane HAMAS.

Teško je odrediti mesto boravka čoveka na  neprijateljskoj teritoriji, -  objašnjava Georgij Mirski. Dakle, na vojni način vratiti vojnika je skoro nerealno.  Ne uspeva ni politički način, mada u naporima za njegovo oslobođenje učestvuju i Egipat, i Francuska, i EU. Šalit ima dvostruko državljanstvo: pored izraelskog, francusko.

Uoči tužnog jubileja Netanjahu je rekao da je on željan da oslobodi zarobljenika. Međutim, ne sme se ugrožavati živote Izraelaca ispunjavanjem uslova HAMAS, jer je neprijatelj  podmukao i surov – on ne pušta  tamo čak ni Crveni Krst.

Većina  Izraelaca, 63 odsto istupa za razmenu. Za njihovu podršku su u subotu planirane akcije u Jerusalimu. Poznati pisci, glumci i sportisti će biti  po redu u improvizovanoj kameri, odakle će početi videoreportaža preko mreže Fejsbuk. Stvar naginje pregovorima, stavila je na znanje ambasador Izraela u Rusiji Dorit Golendern.

O pregovorima u vezi sa Šalitom ne treba govoriti danas. Nadamo se i čekamo da će se on uskoro vratiti kući.

Takva izjava  pruža nadu. Postoje informacije da su hamasovci  tobože spremni da ublaže uslove i sami teže dijalogu. List Al-Hajat se poziva na neko pismo koje je dobilo uredništvo. Dodamo da je nedavno Bela kuća i međunarodne pravne organizacije zatražile da se svrši s nehumanim postupcima prema zarobljeniku.