Zapad treba da odustane od nerazumne atlantske solidarnosti radi poboljšanja odnosa sa Rusijom

Ovo je izjavio ruski predsednik Vladimir Putin u toku razgovora sa novinarima u Sočiju kojem je prisustvovao dopisnik britanskog lista Tajms. Komentar našeg političkog posmatrača Eduarda Sorokina.
Zapadne zemlje pridržavaju se zastarelih pozicija iz doba hlanodg rata, citira Tajms reči Vladimira Putina. Slični stereotipi apsolutno su neprihavljivi u ekonomskim odnosima. I dalje list navodi njegovu drugu izjavu: Učestvovaćemo u bilo kakvim pregovorima sa našim političkim partnerima, ali ako oni žele od nas nekakva dejstva, treba da budemo konkretniji. Ako oni žele rezoluciju o Kosovu, hajde da govorimo o Kosovu. Ako su zabrinuti zbog nuklearnog programa Irana, hajde da razmatramo Iran, ali ne demokratiju u Rusiji.
Predsednik Vladimir Putin iskazao je neospornu misao: ne sme se u pregovorima preskakati sa jedne teme na drugu temu koja se na prvu nikako ne odnosi. A još je gore ako pokušavamo da ih povežemo u jedan čudan i neshvatljiv čvor. Što se tiče atlantske solidarnosti, u savremenom svetu ona postaje određeni anahronizam. Setite se odnosa Francuske i Nemačke prema planovima SAD da započnu operaciju protiv Iraka pre 4 godine. Tada je atlantska solidarnost pokazala duboki jaz. I to je samo jedan primer. A ima ih prilično.
Neosporno, okosnica atlantske solidarnosti su bile i ostaju SAD. Ali tu treba imati u vidu jednu važnu okolnost. SAD započinju postepeno da gube svoj uticaj i pozicje u svetskom javnom mnjenju, ustupajući ih Rusiji koja je u usponu i drugim novim igračima koji mogu da utiču na globalne događaje i bolje nego što je do sada to Amerikancima polazilo za rukom. Takvu prognuzu srednjorečne perspektive sa rokom do tri godine daje analitički model pod nazivom Globalni barometar uticaja. On pruža mogućnost grupi američkih analitičara koji koriste kompjutere, specijalne algoritme i tehnologije, da svakodnevno prate pozicije posebnih zemalja u svetu, oslanjajući se na hiljade izvora političkih, ekonomskih i vojnih informacija. U komentaru koji prati prognozu ukazuje se da je jedan od faktora globalne preraspodele sfere uticaja na svetske procese koja se trenutno dešava nedavni uspon Rusije zajedno sa popularnošću predsednika Vladimira Putina unutar zemlje i njegove reputacije idera koji se efikasno suprotstavlja Zapadu. Drugi faktori su pad uticaja SAD u svetu zbog rata u Iraku, uspon Kine, učvršćenje pozicija nesvrstanih zemalja i drugo. U rezimeu je izveden interesantan zaključak: 2007. SAD više ne vode svet. U najmanju ruku dve druge zemlje – Rusija i Kina – koriste svoju moć efikasnije nego SAD. 2008. broj takvih zemalja može se proširiti. Mnogi smatraju da to može čak stabilizovati svet.