Opet se nisu dogovorili

Baraku Obami opet ne polazi za rukom da nagovori kongres da usvoji zakon o povećanju državnog duga. Republikanci, koji kontrolišu parlament SAD ne žele da prihvate plan predsednika, koji predviđa povećanje poreza za bogataše. Predsednik ne želi da smanji socijalne rashode. I dok strane spore o unutrašnjoj politici svet je načuljio uši. U slučaju defolta Amerike upravo drugim državama prete potresi.

Letnje političkoj zatišje u Americi se ukida. U Vašingtonu je između Bele kuće i kongresa u toku veliko cenkanje o povećanju maksimalnog ograničenja spoljašnjih pozajmice. Konsultacije između demokrata i republikanaca su neprekidne, kongresmeni su morali da odlože odmore. Obama je za vikend predložio ambiciozan program smanjenja deficita za 4 triliona dolara za 10 godina. Način je jednostavan – smanjenje rashoda (pre svega vojnih) i povećanje poreza prihoda imućnih građana. Međutim, ovaj poduhvat nije izazvao oduševljenje kod republikanaca.

Oni otežu pregovore i čak su predložili da se potpiše neki kompromisni dokument. On bi omogućio Ministarstvu finansija da pozajmi novac, ali bi odložio rešavanje problema za kasnije. Međutim, Obama je odbio ovu varijantu.

Ne nameravam da potpišem bilo kakve kratkoročne sporazume – na trideset, šezdeset ili devedeset dana, koji bi nam omogućili da pozajmljujemo novac. To je prosto neprihvatljivo. Mislimo da je teško rešiti ovaj problem sad. Ali, zamislite, šta će biti za pola godine, u samom jeku predizborne kampanje? To će biti samo još teže. Tako da možemo i moramo to da učinimo sad.

Republikanci insistiraju na svom. Oni su sigurni da treba smanjiti socijalne rashode – penzije, pomoći, troškove za medicinsko osiguranje. Međutim, glavno je to što oponenti predsednika ne žele da prebacuju poresko breme na bogataše. Evo šta je izjavio zamenik predsednika doma predstavnika Kongresa SAD Džon Bejner.

22. predsednik i dalje insistira na povećanju poreza, ali to nije dovoljno za rešavanje problema. Želim da učinim ono što smatram da je potrebno, ono što smatram da je potrebno za zemlju.

Svi sporovi u Vašingtonu vode se o unutrašnjoj ekonomskoj politici. I niko osim ministra finansija Timotija Gajtnera ne računa na posledice cenkanja između republikanaca i demokrata za ceo svet. Tehnički defolt SAD, ponovo i ponovo upozoravaju stručnjaci, parališe ili nije isključeno, potpuno će uništiti finansijski sistem u njegovom današnjem obliku. Komentari Aleksandra Osina, glavnog ekonomiste UK „Finam menadžment“.

Kao prvo, veoma brzo će porasti inflacija – za 20-30 procenata u SAD i u svetu će se takođe bitno ubrzati. Na ovom fonu će doći do opadanja svetskog BDP. Pad može iznositi 20 procenata. Dakle, za svetsku ekonomiju to po obimu liči na kratkoročan udarac. To će biti i udarac za ekonomiju razvijenih zemalja. Zato što će ovde nastati lančana reakcija u vezi s njihovim dugom – njima će takođe biti teže da se finansiraju. U celini, dužničko tržište će doživeti šok, povećaće se novčana berza, dakle, povećaće se potražnja instrumenata, koji hedžiraju rizik od inflacije – to su sirovine.

Sad američke vlasti kao mantru izgovaraju obećanja o nedopustivosti defolta. I osmehuju se pred kamerama. Zasad im igranje ove uloge polazi za rukom bolje nego Evropljanima, koji su se našli na ivici kraha zbog zemalja-dužnika.