Defolt u SAD-u: biti ili ne biti

Predsednik SAD je prešao od nagovaranja ka ultimatumima. Barak Obama je zatražio od republikanaca i demokrata da se dogovore o uslovima podizanja  gornje granice državnog duga zemlje. Sa pozivom što ranijeg rešavanja krize dugova istupio je i bivši ministar finansija SAD Lourens Samers. Prema njegovim rečima, objavljivanje čak i tehničkog defolta će rezultirati katastrofom, u odnosu na koju propast banke Leman Brazers će izgledati sitnom nedaćom.

Veliki politički i informativni šou pod nazivom Bitka za državni dug, izgleda, bliži se vrhuncu. Glavni heroji su predsednik Barak Obama i članovi kongresa - u najboljim tradicijama Holivuda bore se protiv zajedničkog neprijatelja – budućeg finansijskog Armagedona. Međutim, gledaoci ne mogu da shvate zašto se dobri momci ne mogu dogovoriti, kojim oružjem treba pobediti neprijatelja. I republikanci u parlamentu, i predsdenik se slažu: nivo pozajmljivanja treba povećati, dodavši iznosu 14 biliona 300 milijardi dolara još 2 biliona. Kao što je poznato, đavo se krije u pojedinostima. Obama predlaže opširni plan smanjenja deficita – za 4 biliona u toku 10 godina, ali traži povećanje poreza i moli da se ne smanje socijalni programi. Republikanci, koji su još za vreme Buša uveli povlastice za bogate građane i počeli dva rata, istupaju kategorično protiv i žele da smanje subvencije siromasima.

Dok političari spore, ekonomisti i investitori spremaju se za objavljivanje tehničkog defolta 2. avgusta. Čime to preti, pristupačno je objasnio bivši ministar finansija SAD u vreme Bila Klintona Lourens Samers.

Dolar će doživeti propast, Amerikanci će tražiti gotov novac da bi ga sakrili kod kuće. Krupne korporacije neće moći da koriste kredite, propašće tržište deonica, verovatno će biti srušeni bazični platni mehanizmi, koji podržavaju ekonomiju. Mislim da ćemo dugo osećati posledice tog događaja. Stradaće naš nacionalni ponos, te ćemo to plaćati veoma dugo.

Eksperti su za sada optimistično raspoloženi. Obama i kongres ne mogu da ostave državne službenike i penzionere bez plata i penzija, a ekonomiju bez investicija. Za taj slučaj u Ustavu SAD ima 14. amandman. Tamo piše: u državni dug SAD ne može da se sumnja, to znači, da  u vanrednom slučaju predsednik može da sam podigne gornju granipcu duga. Doduše, rejtinške agencije su već upozorile: čak i u tom slučaju one su spremne da revidiraju rejtinge glavne ekonomije sveta. Ono šta će uslediti upravni direktor IK  Kvadro  Roman Andrejev ukratko naziva  katastrofom.

Sigurno će to rezultirati  velikim odlivom depozita iz banaka, u korporativnom segmentu će siguno doći do pokušaja otpuštanja i redukcije osoblja, štednje, smanjenja troškova. To će uticati na američku proizodnju, drugo, na potrošačku sigurnost. To će rasti poput grudve snega jer problemi SAD nisu problemi jedne zemljeя, već je to  svetski poblem, jer je dolar faktički osnovna računska valuta. Zapadni fondovi razvijenih zemalja će napuštati riskantne aktive. U ekonomijama zemalja u razvoju će biti ozbiljan pad. Danas se američki činovnici  takmiče u retorici, ubeđujući investitore da se ne podrede panici. Za sada ispada da učinkovost 10-godišnjih oblveznica je nešto veća od 3 odsto ukupnog iznosa godišnjih kamata. Što je bliži 2. avgust,  to je veća neuroza na tržištu, ionako uzbuđenom problemima Evrope koji će samo rasti.