Privatne banke ne žele da spasavaju Grčku

Široko reklamirani, ali do danas neusaglašen plan za spasavanje Grčke među zemljama zone evra već puca po šavovima. Nekoliko izvora bliskih pregovorima tvrdi paralelno: privatne banke ne žele da učestvuju u rekonstrukciji dugova Atine. A direktor CB Nemačke ostovreno je istupio protiv uključivanja komercijalnih banaka – to će potkopati njihovo stanje.

21. jula u Brisel će doputovati šefovi država i vlada zemalja zone evra. Samit je vanredni, a njegova tema je sasvim tradicionalna – spasavanje Grčke između osalog i dužnički problemi regiona u celini. Unutar vlada pojedinih zemalja nema jedinstva. Lideri Francuske i Nemačke tražili su da se uključe privatne banke u spas Grčke. Novi direktor Nemačke federalne banke Jens Vajdman kritikovao je ideju da se Atina izgura iz dužničke jame pomoću komercijalnih banaka. To može da destabilizuje bankarski sistem, slaže se profesor Visoke škole ekonomije i savetnik za investicije finansijske kompanije Ost-invest Aleksej Krasavin.

Komercijalne banke, koje se bave datim problemom, komercijalne su po statutu, njihov zadatak je da zarađuju novac. Ali niko im neće dopustiti da zarađuju novac uz visoke rizike, sve do organa lokalnog nadzora i bankarskog regulisanja. Smatram da je restrukturizacija dogova Grčke i mogućnost grčkoga bankrotstva sada u tehničkom stadijumu. Banke će sačekati 2-3 nedelje i dobivši ganracije od Centralne banke Evrope, sa dobrodušnim izrazom lica i prihodom dva puta većim od tržišnog izvešće restrukturizaciju Grčke. Zašto? Ova operacija je dodatni prihod za banke.

Problem je u tome što su rejting agencije odavno već smanjile ocenu pouzdanosti Grčke kao korisnika zajma do najnižeg nivoa. Za banke nije povoljno da drže takve državne obligacije, to preti revidiranjem njihovog sopstvenog rejtinga pouzdanosti. A to će dovesti do porasta cena zajmova i pada profita. Između ostalog, izlaz iz situacije postoji, govori Aleksej Krasavin.

Prošle godine, kada je na ivici bankrotstva bila Porgugalija, sličan problem pojavio se pred nizom nemačkih i engleskih banaka, koje su tradicionalno kupovale državne obligacije Portugalije. Trenutno rejting agencije će verovatno smanjiti rejting banaka, koje kupuju bankrot obligacije Grčke. Ali ako ovaj posao bude garantovala ili Bundesbanka Nemačke i CB Evrope, tada se rejting neće promeniti – garancije otkupa ovih hartija preuzimaju na sebe ove državnu strukture.

Eksperti očekuju da će se na hitno samitu u Briselu objaviti konačni plan za oporavak Grčke. Istina, analitičari ukazuju na protivrečne podatke o toku pregovora. Zvanično i Berlin i Pariz tobože su se dogovorili da bankama o dobrovoljnom učešću. Nezvanično izvori saopštavaju: bankari se protive i cenjkaju se za uslove. Stavke u tim pregovorima rastu. Posebno u kontekstu vesti o problemima u Italiji.