Krastavac junak dana

Ko nije bio u Suzdalju, nije probao krastavac! U to su lično mogli da se uvere mnogi gosti jedinstvenog Međunarodnog praznika krastavaca u tom starom ruskom gradu-muzeju.

Šta vi mislite, da li je krastavac voće ili povrće? Ispostavilo se da nije ni jedno ni drugo. Krastavac je rođak dinje. Istina, za razliku od dinje, koju beru kada požuti, jer žuta znači zrela, krastavac u takvom stanju postaje grub i neukusan, zato ga jedu nedozrelim. Ruska reč krastavac – ogurec – vodi poreklo od starogrčkog „aguros“, nezreo.

Njegovom domovinom smatra se Indija, u čijim tropskim šumama je rastao još pre 7000 godina. U Rusiju su ga dovezli u 12. veku, tada je Suzdalj proglasio sebe velesilom krastavaca. Zato se ovde i obeležava veseli i ukusan Praznik krastavaca, bez kojeg ne može da prođe ruski pir. Svečanost u čast zelenog ploda privlači u Suzdalj koji se nalazi 220 kilometara istično od Moskve mnoštvo turista iz Finske, Švedske, Japana, Meksika, Poljske...

Praznik se održava već po 11. put. Gostima su nudili da probaju u svim vidovima – sveže, slabo usoljene, kisele, marinirane, punjene krastavce, čak i pržene. Gurmani su mogli da probaju supu, rolate, džem i napitke od krastavca. Na prazničnim sajmovima gosti su sa zadovoljstvom probali krastavce i jela od njih, rekao je za Glas Rusije Pavel Šebankov, šef odeljenja za veze sa javnošću Vladimirsko-Suzdaljskog muzeja, organizatora svečanosti.

Kada prolaziš pored tezgi, uvek se diviš fantaziji domaćica. Ponekada ne možeš da zamisliš da se od njega pripremaju ova jela, na primer punjeni krastavci. Oni su toliko ukusni prste da poližeš. Ponekada domaćice kriju čime ih pune. Između ostalog, najbolje jelo koje je odabrala naša komisija je peciov sa krastavcem, vrlo ukusno, mi smo sve probali. Naše domaćice su vrlo kreativne. Savetujem onima koji nisu bili u Suzdalju da dođu na praznik i probaju sve to sami.

Na prazniku krastavca svako je našao čime da se bavi: jedni su učestvovali u takmičenju za najbolji kostim u zelenim tonovima, drugi su bojili telo u iste nijanse, treći su odavali počast krastavičjim prezimenima suzdaljskih građana. Mali gurmani su gledali dečiju predstavu Veseli krastavčić i učili da prave tematske suvenire. Najpopularniji događaj bila je radionica kišeljenja krastavaca – nisu prisustvovale samo domaćice.

Na kraju je u nebo pušten ogroman balon sa lutkom-krastavcem, govori Pavel Šebankov.

Ova tradicija pojavila se kod nas pre 11 godina. Očigledno vrlo snažan utisak na sve proizvelo je zatvaranje moskovske Olimpijade, kada je odleteo olimpijski medvedić. I veoma smo želeli zatim da se sa njim sretnemo, verovali smo da će nam se jednom vratiti. Ova ideja je iskorištena. Pri čemu naš krastavac na balonu leti sa pismom u džepu. U njemu piše da onaj koji nađe krastavac dobija od našeg sponzora vrednu nagradu.

Poklon srećniku koji pronađe zelenog pilota, a on ponekad odleti stotinak kilometara, biće mogućnost nedeljnog boravka u najboljem hotelu Suzdalja.