Ruska trojka na venecijanskom filmskom festivalu

Tri režisera predstavljaju Rusiju na 68. Venecijanskom filmskom festivalu – takve su poslednje vesti iz direkcije najstarije filmske smotre sveta, koja će biti održana na ostrvu Lido od 31. avgusta do 10. septembra.

Ime prevog režisera iz ruske trojke postalo je izvesno još na proleće. Upravo tada organizatori Venecijanskog filmskog festivala ubedili su istaknutog filmskog majstora Aleksandra Sokurova da predstavi u programu glavnog konkursa svoj novi film Faust, nad kojim se radilo punom parom. Tako da Aleksandar Sokurov namerava da se takmiči za glavnu nagradu festivala – Zlatnog lava.

Dvoje drugih ruskih kolega u Veneciji imaju druge uloge. U ulozi sudije, pri čemu po drugi put, na Venecijanskom filmskom festivalu će nastupiti Aleksej Fedorčenko, kojem predstoji rad u žiriju konkursa za najbolji filmski debi. Između ostalog, njegov sopstveni debi se desio upravo u Veneciji, 2005. godine i bio je više nego uspešan. Film Fjodorčenka Prvi na Mesecu dobio je tada nagradu kao najbolji dokumentarni film, mada je u stvari pseudodokumentarni film. Ali Veneciju je Aleksandar Fedorčenko pokorio zaista prošle godine, kada je njegov film Ovsjanki osvojio tri nagrade: štampe, ekumenskog žirija i nagradu Ozela za najbolji snimateljski rad. U filmu Ovsjanki koji već godinu dana uspešno šeta po međunarodnim festivalima, Aleksej Fjodorčenko ponovo mistifikuje publiku, ponudiši legendu o tobože današnjem životu davno nestalog naroda.

Snimali smo ovaj film pod devizom „da se u nežnost pretvori tuga“ – to je fraza iz knjige scenarista Denisa Osokina, govori Aleksej Fedorčenko. To je film-rekvijem, film o ponašanju čoveka u nekom idealnom svetu. Svet je ovde, zaista idealan. To je paralelni prostor. Realnost se zgadila, ne možemo više da je gledamo, ni na televiziji, ni na filmu, dodaje režiser. I veoma volim svoju profesiju zato što ona omogućava da se naprave neki paralelni prostori i u tim prostorima, idealnim, malo da se proživi, kako bi se u nežnost pretvorila tuga.

Paralelni prostori su ono što zanima i dokumentaristu Viktora Kosakovskog, trećeg ruskog učesnika predstojećeg Venecijanskog filmskog festivala. U svakom slučaju njegov novi film Živeli antipodi! upravo je o tome. Ili, kako govori sam režiser, o vertikalnim osama, koje potpuno prožimaju Zemljinu kuglu, vezujući suprotne geografske prostore: Argentinu i Kinu, Novi Zeland i Španiju, ruski Sibir i Čile, Havaje i Bocvanu. Antipodi su deseti rad Viktora Kosakovskog i moguće je da mu predstoji da preživi još veći uspeh, nego ranije snimljen film pod nazivom Belovi, koji je dobio nekoliko međunarodnih nagrada. Ipak na nagrade Venecijanskog festivala Antipodi ne pretenduju. Filmu je dato počasno pravo otvaranja smotre – između ostalog paralelno sa igranim filmom Džordža Klunija Martovke ide.