Ponekad se oni vraćaju – u Estoniji održan slet veterana Waffen-SS

Pre više od  50 godina Nirnberški međunarodni tribunal je osudio fašizam. Međutim, njegovi recidivi  se ispoljavaju i danas. U subotu (30. jula) u estonskom mestašcu Sinimjae su se veterani divizije Waffen-SS, koji su se u vreme Drugog svetskog rata borili protiv snaga antifašističke koalicije,  okupili za svoj redovni slet. Antifašisti Estonije su istovremeno sproveli alternativnu akciju.  Oni pozivaju PASE i druge međunarodne organizacije da obustave proces preporoda nacizma u Evropi.

Estoniju na skup bivših esesovaca i onih, kome su sve do sada bliske ideje Trećeg rajha, svake godine dolaze njihovi saradnici iz Letonie i Finske. Oni obeležavaju godišnjicu borbi za Sinimjae. 1944. godine  su tamo bile vođene ogorčene bitke, fašisti su imali ogromne gubitke, te su se povukli, ali bivšim esesovcima to ne smeta. Oni odaju poštu palim dželatima-esesovcima. U Estoniji, kao i u čitavom svetu, zvanično je zabranjena nacistička simbolika. Bez obzira na to, mnogi dolaze na slet sa specifičnim atributima i amblemom SS. Blizu nacističkog vrzinog kola održana je akcija antifašista, koju je organizovao Međunarodni pokret zaštite ljudskih prava Svet bez nacizma. Prema mišlenju aktivista organizacije Estonija bez nacizma Maksima Reve, vlasti, koji dozvoljavaju  takve skupove, stvaraju povoljnu klimu za širenje neonacističkih ideja ne samo u svojoj zemlji, već i u čitavoj Evropi.

Zaraza neonacizma, koja se preporodila pre 20 godina u zemljama Baltije, širi se po čitavoj Evropi, mada su antifašisti upozoravali evropske činovnike da povlađivanjem ultradesničarima u  drugim zemljama, oni dobijaju isto i u svojim zemljama. Tako se i desilo.

Rusija davno pokušava da skrene pažnju Evrope na opasnost herojizacije nacističkih zločinaca u Pribaltici. Međutim, u PASE  i OEBS na te akcije gledaju kroz prste. Istovremeno u mnogim zemljama postoje društvene organizacije koje se veoma uspešno bore protiv ispoljavanja nacizma. Naprimer, Noćna straža – u Estoniji,  Međunarodni pokret zaštite ljudskih prava Svet bez nacizma, osnovan u Rusiji, koji je ujedinio antifašističke organizacije 30 zemalja.  Njihova delatnost je umnogome uspešna, - uveren je Maksim Reva.

Međunarodni pokret zaštite ljudskih prava Svet bez nacizma tokom poslednjih godinu i po dana uspeo je da pokrene to pitanje. Zahvaljujući tesnim vezama s društvenim organizacijama u Evropi i SAD problem sleta neonacizma u Estoniji i u Letoniji pokreće se na nivou stejt departmenta SAD i u PASE. Međutim, s druge strane, povećala se  i nezvanična podrška bivših esesovaca. Pored toga pritisak  vlasti na antifašiste postaje sve jači.

Danas to potvrđuje i činjenica da su vlasti Estonije  uhapsile u talinskoj luci predsednika Antifašističkog saveza Finske Johana Bekmana i deportovale ga u Finsku.  Dakle, danas, 66 godina posle pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu, svet mora da se ujedini u antifašističku koaliciju… Očigledno je da herojizacija nacizma vodi tragedijama i novim zločinima na osnovi ekstremizma, nacionalizma, ksenofobije. Život svedoči  da je u borbi protiv nacizma važno preticanje.