Evro-2012. kao izlazak iz krize multikulturalizma

Nedavno je jedan fudbalski huligan u razgovoru sa reporterima izjavio da je sada ovaj fudbal okosnica za udruživanje nacionalista.

Istina, poslednjih godina svašta smo videli i čuli. Rasističke uzvike navijača Juventusa na račun italijanskog Afrikanca Marija Baletelija. Nerede navijača jerusalimskog Bejtara koji je pod njihovim pritiskom odbo da potpisuje ugovore sa fudbalerima arapskog porekla. Mogao je da se vidi i baner Srećan jubilej, dedice! na rođendan Adolfa Hitlera.

Pošto je fudbal projekcija politike, mnogo potencijalno opasnih parova možemo izdvojiti i na nivou evropskih reprezentacija: Turska-Jermenija, Grčka-Makedonija, Hrvatska-Srbija. Mada se mesto za nacionalističke ispade našlo na sasvim bezazlenim mečevima poput Francuska-Bugarska, kada se slovenima nije dopalo mnoštvo tamnoputih igrača u zemlji suparnika.

Ne bi bilo ispravno misliti da su izlivi ksenofobije simptom poslednje decenije, govori Genadij Orlov, sportski komentator koji od 70-ih radi na Olimpijadama i međunarodnim fudbalskim takmičenjima.

Sećam se, na Olimpijadi u Montrealu, 1976. godine, ukrajinski nacionalisti su tvrdili da se reprezentacija SSSR drži upravo na njima. Pri tome u spisak glavnih fudbalera olimpijske reprezentacije ukrajinske nacionalnosti, oni su iz nekog razloga stavili gruzijska prezimena. Sa druge strane, možemo se setiti kako su posle konflikta oko Folklendskih ostrva mirno igrale fudbal reprezentacije Engleske i Argentine. Da, sitaucija je bila vrlo oštra, ali Argentinci i Englezi sastali su se na ulici pre i posle meča, nisu se tukli jedni sa drugima.

To je normalno da svaka zemlja hoće da se ispolji, i prirodno je što fudbal izaziva talas nacionalnog ponosa, ali treba delovati civilizovano, ubeđen je Genadij Orlov.

Što se tiče nacionalista, smešno je o tome govoriti, posebno na nivou kluba. Recimo, moskovski Spartak ima za najboljeg igrača tamnoputog Brazlica Velitona. U mnogim evropskim timovima tamnoputi sportisti su na vodećim pozcijama. Danas ni za koga nije pitanje činjenica da kada reprezentacija Turske igra sa Nemačkom, pola stadiona čine Turci koji su se asimilovali u Nemačkoj. Ili kada kod nas igra reprezentacija Azarbedžana, među navijačima je čitava Azarbejdžanska kolonija koja se odomaćila u Rusiji. Šta tu ima loše? A među učesnicima raznih navijački grupa uvek će se naći huligani sa čijom agresijom se treba boriti.

Nesumnjivo, kriza multikulturalizma će dati odličnu osnovu za huligane. Zato nije slučajno to što mnoge društvene organizacije računaju na naredni šampionat Starog sveta: Evro-2012. može da reši deo etničkih problema koji se pojavljuju u Evropi, izjavio je nedavno Kolin King, predstavnik britanske organizacije Martin Šou King Trast, koja se bavi pitanjima ravnopravnosti u fudbalu.

Nažalsot, i sa zemljama domaćinima predstojećeg prvenstva nije sve glatko. Recimo, niz mečeva će proteći u ukrajinskom Lavovu, gde su na Dan Pobede, 9. maja, nacionalisti odsekli memorijale vojnika oslobodilaca i skidali sa ljudi georgijevske lente, koje simbolišu potšovanje palima za slobodu od fašističkih osvajača. Lavov se istakao i nastupima rusofobskog društvenog poslenika Irine Farion, koja je upravo pozvala da se u zatvore smesti pet miliona Ukrajinaa degenerata, koji ne govore ukrajinski. Veliki nacionalizam lavovljana može da omete Evro-2012. pisali su listovi.

Svuda i uvek možemo da se plašimo sličnih ispada, ističe Genadij Orlov. Mislim da ako Rusija dođe na prvenstvo, poljski navijači mogu da uzvikuju parotiv Rusa, zato što se takva raspoloženja potpiruju u njihovim novinama. Ali to će biti 5%, uveren sam da su ostali navijači – civilizovani ljudi, pa i organizatori Evro-2012. će uložiti sve napore da bezbednost bude osigurana na najvišem nivou. Između ostalog, apsolutne garancije u savremenom svetu niko ne može da da.