Ramuš Haradinaj: grdnja za javnost?

Međunarodni tribunal posle letnjeg odmora vraća se aktivnoj delatnosti, i najneočekivaniji će biti povratak bivšeg terorističkog komandira Oslobodilačke vojske Kosova Ramuša Haradinaja i njegovog saučesnika Idriza Belaja u sudinicu. Sudska rasprava započinje u četvrtak.

Haradinaja terete za zločine protiv čovečnosti i za kršenje zakona rata. Iza ove suve formulacije je bar 40 unakaženih leševa Srba, Roma i Albanaca lojalnih Beogradu. Svi oni su bili zatvorenici koncentracionog logora Jablanica i u njihovom ubistvu, kako tvrde istoričari, Haradinaj je lično učestvovao.

Hag se latio terorističkog komandanta 2007, optužba je tražila 25 godina zatvora, ali već u aprilu 2008. Međunarodni tribunal je oslobodio Haradinaja. Dve godine kasnije, u julu 2010, slučaj je bio obnovljen, pošto je Tribunal utvrdio činjenicu zaplašivanja svedoka. Formulacija je previše blaga, pošto su ljudi, prilično upoznati sa delatnošću kosovskog političara, počeli da ginu u slučajnim tučama ili u saobraćajnim nesrećama. Na kraju se broj tačaka optužbnice protiv haradinaja smanjio 6 puta, njih treba da razmatra Međunarodni tribunal u skorije vreme.

Srbski listovi pištu o tome da je Kosovo jasno podeljeno između 9 mafijaških klanova. Po njihovim podacima, banda Ramuša Haradinaja bavi se švercom oružja i kradenih automobila i reketiranjem albanskog stanovništva u najkriminalizovanijim regionima Kosova – u Peći i Dečanima. Trgovina narkoticima takođe zauzima važno mesto u njihovoj delatnosti. Prema nekim podaciam, kosovski lideri za mesec rasture po teritoriji Evrope do 6 tona heroina u vrednosti od oko dve milijarde dolara. Kakav je ovde udeo štićenika haradinaja, a takođe zašto sve te činjenice ne zanimaju evropske službe bezbednosti, ostaje samo da se nagađa. Kao i povodom toga zašto oni ne obraćaju pažnju na svedočenja zaštićenih svedoka albanske nacionalnosti, koji tvrde da su Ramuš i njegov brat u oblastima Kosova pod njihovom kontrolom organizovali otmicu Srba i njihovu deportaciju na sever Albanije, gde su krajem 90-ih operisali crni transplantolozi. Između ostalog, ne sumnjiči li se za to isto lider još jednog kriminalnog klana, a sada takozvani premijer Kosova Hašim Tači? I nisu li o tome pisali Karla del Ponte i Dik Marti? Ipak na optuženičkoj klupi je samo Haradinaj. Ovu činjenicu komentariše naučni saradnik Instituta za slavistiku RAN Mihail Jambajev.

Na političkoj sceni Haradinaj i Tači su protivnici, svki ima svoju stranku. Ali ne radi se samo o politici. Među albanskim klanovima postoji konkurencija na kriminalnom poprištu. Obnova slučaja protiv Haradinaja može da bude vezana za to što međunarodne strukture podržavaju aktualnog premijera Ksoova Hašima Tačija, i one su rešile da žrtvuju figuru Haradinaja koja im sada uopšte nije potrebna. On se može predati javnoj kazni pred svima, kako bi se pokazalo da je Haški tribunal pravedna instanca, koja sudi ne samo Srbima, već i predstavnicima drugih nacionalnosti.

Mislim da u prvo vreme pažnja za ovaj proces će biti vrlo velika, zatim će se slučaj otegnuti, prikočiti i Haradinaj će na kraju krajeva proći sa uslovnom ili minimalnom kaznom, koja će biti pokrivena na račun onog vremena koje je proveo u Hagu do suđenja – nastavlja Mihail Jambajev. Osnovni svedoci u slučaju Haradinaja su već poginuli, a svedočenja drugorazrednih očevidaca biće dovoljno samo za blagu presudu. Na kraju će albanski terorista ostati na slobodi, a kaznu će dobiti njegov saradnik Balaj. Uz to, haradinaj ima previše ozbiljne veze sa bivšim rukovodiocima međunarodne administracije na Kosovu, on nešto zna o njihovih pslovima, zato će se verovatno u Hagu pribojavati da Albanac može da ispriča nešto o čemu treba da se ćuti. Tako da Međunarodni tribunal može da se dogovori sa Haradinajem, zaključuje Mihail Jambaev.

Sa istorijske tačke gledišta, bivši premijer i lider Alijanse sa buduće Kosovo Ramuš Haradinaj jedan je od glavnih ideologa etnički čiste pokrajine. Početkom 2000-ih u strahu između ostalog od njegove grupacije, Kosovo je napustilo preko 200 000 stanovnika nealbanske nacionalnosti. Postoji izvesna, vrlo gorka ironija, u tome što delo Haradinaja uspešno nastavlja njegov politički i ne samo politički protivnik Tači, koji je pre tri nedelje poslao svoje specijalce da zauzmu severne kosovske pogranične prelaze.

Strogo govoreći, u takvoj situaciji Hag, kako bi zaista pokazao svoju nepristrasnost, treba ili da oslbodi Haradinaja, ili da pozove na odgovornost i aktualnog premijera Tačija. Kakav će izbor načiniti visoki sud?