Kriza i oni što se njome koriste

Vlasti Evrope i SAD moraju da donesu hitne mere za stabilizaciju svojih ekonomija, inače je nova globalna kriza neizbežna. Ovo je izjavio predsednik Svetske banke. Mi smo svedoci oluje koja je na pomolu, a posle najnovijih događaja u SAD i Evropi mnogi učesnici tržita su izgubili poverenje prema ekonomskog rukovodstvu niza vodećih zemalja – konstatovao je Robert Zelik. Ipak ako se za većinu stanovnika planete ekonomska kriza pretvarala u pravi košmar, neki finansisti izvlače od njega maksimalnu korist.

2008. godina je pokazala: finansisti, za razliku od predstavnika realne ekonomije, umeju da prave dividende čak na nazatku. Šta više, oni mogu da ga provociraju. Do sada se pominje ime bivšeg šefa berze NASADAQ i osnivača sopstvene investicione kompanije Bernarda Medofa. List Forbs u spisku finansijskih prevaranata 2008. godine, odgovornih za svetsku krizu, stavio ga je na prvo mesto. Krah finansijske piramide Medofa tada je bio jedan od uzroka velikog potresa. Njegove plovode iskoristili su drugi. Na primer, poznati berzanski špekulant Džordž Soros, koji je na talasu krize uz svojih 11 milijardi doalra dodao još dve. Ili finansista Endrju Bil, koji je zaradio 4,5 milijarde na kupovini hartija od vrednosti u teškom trenutku.

Neki ruski bankari takođe nsiu propustili da se obogate na globalnim problemima. Njihove finansijske manipulacije su danas u vidokrugu organa reda. Jedan od njih je bivši rukovodilac Banke Moskve koja pripada prestoničkoj vladi Andrej Borodin, odbegao u London. Za njim je raspisana međunarodna poternica. Optužuju ga za prekoračenje ovlašćenja kojima je načinio štetu državi od nekoliko milijardi dolara. Uz pomoć lukavih shema Borodin je kreditirao kompanije, afilirane uglavnom sa njim samim. Dugove one nisu vratile, zato što nisu imale čime. Likvidnost aktiva se ispostavila mnogo niža od izdatih kredita. A tu se desila i kriza. Između ostalog, bivše rukovodstvo banke nije žalilo novac na sebe čak u najsloženijem postkriznom periodu. Top-menadžeri su redovno dobijali milione dolara dividendi, nagrada i komenzacija, očigledno kako bi manje osećali teret svetskih ekonomskih problema.

Posle kupovine aktiva Banke Moskve od strane banke VTB novi tim je pokušao da pronikne u delatnost svojih prethodnika. I bio je vrlo iznenađen, istakao je zamenik predsednika banke VTB Andrej Pučkov.

Krediti su izdavani kompanijama koje nisu vršile takuću delatnosti, u kojima su bili odsutni radnici, izuzev generalnog direktora, koji je obično vršio i funkciju glavnog blagajnika, čiji osnivači su bili ili fizička lica, ili nerezidenti, često čak nisu imali ni prestavu da su osnivači tih kompanija.

Ukupan obim sredstava izdatih na taj način premašio je 3 milijarde dolara. Između ostalog, krivično gonjenje ne ometa Borodiana da ostane u zlatnoj stotini najbogatijih ruskih biznismena po verziji Forbsa, sa milijardom dolara. Indikativno da je njegovo bogatstvo u postkriznoj 2009. bilo da puta manje. Po svemu sudeći, dve poslednje godine, sve do bekstva iz zemlje, on nije gubio vreme, aktivno koristeći mogućnosti člana tima bivšeg gradonačelnika Moskve Jurija Luškova.

Drugi bankar, bivši vlasnik Mežprombanke koja je bankrotirala, Sergej Pugačov, danas se takođe nalazi na nišanu istražnih organa. Slučaj protiv rukovodstva ove strukture pokrenut je po članu „nedozvoljeni postupci prilikom bankrotstva“ i „namerno bankrotstvo“. Kreditori ove nekada jedne od najvećih banaka Rusije pretrpeli su štetu od preko milijardu dolara, govori zvanični predsdtavnik Istražnog komiteta Rusije Vladimir Markin.

Zbog nedozvoljenih dejstava i dopuštenih prekršaja važećeg zakonodavstva u sferi delatnosti kreditnih organizacija od strane rukovodilaca i osnivača Mežprombanke, kreditorima ove banke pričinjena je šteta na sumu od preko 34 milijarde rubalja.

Provera ličnih podataka o mogućoj utaji sredstava, koje je Centralna banka izdvojila 2008. godine, započela je pre pola godine. Ipak razmere zloupotrebe postaju jasne tek sada. Novac je država davala za podrškupreduzećima realnog sektora, ali kuda je on nestao, treba da se utvrdi. Istraga sumnja da je deo njih iskorišten u svrhe bogaćenja i otišao u inostranstvo.

Još 2009. godine provera Banke Rusije pokazala je da je na finansiranje industrijskih objekata Mežprombanka trošila najviše 7% pozajmljenih sredstava. Pri čemu preduzeća i kompanije koje su pripadale Pugačovu, članice grupe Ujedinjena industrijska korporacija, nisu imale posebnu potrebu za tim sredstvima. A struktura vlasništva nad osnovnim aktivima grupe, uključujući Mežprombank bila je sasvim netransparentna. Kao vlasnici banke istupala su pravna lica registrovana u ofšor zonama, i samo krajnji vlasnik bio je Sergej Pugačov i članovi njegove porodice.

To je izazvalo pitanja Banke Rusije još 2005. godine. Finansijska organizacija Pugačova čak nije mogla da uđe u Sistem osiguranja uloga, ističe predsednik Asocijacije ruskih banaka Garegin Tosunjan.

Primebde od strane Centralne banke povodom Mežprombanke postojale su odavno. One su se ticale toga nisu sasvim jasni beneficijari, konačni korisnici zajmova. I bilo je opaski da se sve svodi na jednog korisnika. Na kraju se to potvrdilo. I kada je počela istraga posle lišavanja licence, to se maksimalno otkrilo. Banka je bila čuvena, i ona je bila glavobolja za nadzorni organ. Pa i tržište je znalo za elemente avanturizma kada su sve veliki obimi sredstava ulagali u velike projekte. Ali bila je vidljiva prevelika veza svih tih projekata sa konkretnim jednim, dva ili tri beneficijara.

Danas su aktivi bankara koncentrisani ne samo u Rusiji. Deo njih je takođe pretrpeo bankrotstvo ili prodat. Ostavši bez značajnog dela aktiva, Sergej Pugačov je nešto ipak sačuvao. Na primer, farmaceutsku kompaniju u SAD, list Frans Soar, udeo u OKB Suhoj, desetine hektara zemlje  kod Sankt-Pterburga, nekretnine u Evropi i da aviona Falkon-200.

Agencija za osiguranje uloga, aktualni konkursni upravljač bankrotirale banke, pokušava da dobije od Pugačova bar nešto. Tako je agencija predala tužbu protiv mređe delikatesnih butika Hdiard koja mu pripada. Ipak i taj aktiv se nalazi na ivici bankrotstva. Očigledno takav je aktualni prepoznatljivi stil odbeglog bankara. A još 2010. godine, sudbonosne za njegovu banku, Pugačov je ušao među prvih deset milijardera Velike Britanije.