Jahorina glavni adut

BANJALUKA - Austrijske firme se sve više interesuju za tržište RS i BiH, posebno u oblasti građevinarstva, drvoprerađivačke industrije, razvoja turizma, infrastrukture i zaštite životne sredine. Trenutno smo fokusirani na razvoj turizma i infrastrukture jer smatramo da možemo da damo veliki doprinos u izgradnji skijališta i hotela - rekla je Astrid Pumer, trgovinski savetnik Ambasade Austrije u BiH tokom jučerašnjeg susreta sa privrednicima RS.

Ona je ocenila da RS ima velike potencijale u turizmu, posebno kada je reč o Jahorini, Vlašiću i Vrbasu i najavila da će iduće sedmice posetiti više austrijskih gradova i predstaviti mogućnosti privrede RS i BiH.
„Obim spoljnotrgovinske razmene je oko 450 miliona evra i ove godine bi trebalo da se poveća za 20 odsto. Međutim, činjenica je da Austrija još uvek više izvozi u BiH, nego što iz nje uvozi“, rekla je Pumer.
Izvršni direktor Privredne komore RS Dragica Ristić rekla je da je najveći deo austrijskih ulaganja u proteklom periodu bio u bankarski sektor, ali i da osnova za dugoročnu privrednu saradnju RS i Austrije može biti oblast turizma i infrastrukture. „Naša je želja da se ulaganja austrijskih firmi povećaju, posebno kada je reč o proizvodnim zanimanjima. Mnoge šanse se otvaraju i u turizmu, i to zimskom, gde smo već uradili neke pretpostavke poput master plana za Jahorinu“, rekla je Ristićeva.
Vlasnik „Eurohema“ Nenad Opačić ocenio je da najveći problem privrednicima RS zadaju takozvane bescarinske barijere jer ih skoro sve zemlje u okruženju koriste za zaštitu domaće proizvodnje.
„Naše vlasti nikada se nisu bavile tim problemom i čini mi se da jedino BiH nema tu vrstu barijera. Činjenica je da svaka država ima osmišljen sistem zaštite domaće proizvodnje i da jedino kod nas toga nema“, rekao je Opačić.
Poseban problem predstavljaju i procedure oko izdavanja viza, pa su i po tom osnovu privrednici iz RS i BiH hendikepirani u odnosu na privrednike iz okruženja.
„Privrednici ne mogu svoje vreme posvetiti samo traženju viza. U svakoj normalnoj državi to bi trebalo da bude sporedna stvar u obavljanju nekog posla, a nama je to odlučujuće. Osim toga, političari u vreme izbora redovno govore o potrebi unapređenja proizvodnje, ali u praksi tome malo doprinose. Deo odgovornosti snosi i međunarodna zajednica koja konstantno vrši pritisak na političare da donose odluke koje se više tiču politike, pa vlasti praktično ni nemaju vremena da se bave ekonomijom“, rekao je Opačić.