Multikulturalni Jaroslavlj

Međunacionalni koflikti, politika multikulturalizma i problemi migracije glavne su teme trećeg Svetskog političkog foruma u Jaroslavlju. On će proteći 7-8. septembra. Organizatori ističu: ove godine izbor tema je bio neobično aktuelan.

Jaroslavlj po treći put primiće goste Političkog foruma. Svake godine ta diskusiona platforma koja radi pod patronatom predsednika Rusije, okuplja preko 500 eksperata i politikologa iz skoro 20 zemalja.

Ove godine po ideji organizatora u Jaroslavlju ruski i strani politikolozi treba da razmatraju najsmelije hipoteze, originalne predloge i pretpostavke. Nudi im se da govore o etničkoj, nacionalnoj i religioznoj raznovrsnosti savremene države. Tema se pojavila na zimu 2010. godine, govori rukovodilac izvršne direkcije Foruma Vladislav Inozemcev.

Bio sam začuđen izborom, ali danas je došlo vreme da se kaže da smo bili u pravu. Tokom čitave godine, izuzev ekonomskih problema koji su odjek krize 2008. godine, tema kulturnih protivrečnosti, problema migracije, razumevanja među stanovnicima razvijenih zemalja i dijaspora migranata, pitanja religiozne, nacionalne tolerancije – izbili su u prvi plan. Tragedija u Norveškoj, buntovi u Velikoj Britaniji i decembarski sukobi u Rusiji – sve pokazuje da su države došle do te granice iza koje je neophodno objektivno, a ne emocionalno osmišljavanje multikuluralizma, politike asimilacije.

Problem međunacionalnog, međureligioznog dijaloga aktualan je ne samo za Rusiju. Rastući priliv migranata iz zemalja Bliskog Istoka i Afrike i EU čine tu temu sve aktualnijom za Stari Svet. Kriza politike multikulturalnosti glavni je izazov savremenosti, govori Vladislav Inozemcev.

Problem je stari: šta je bolje za savremenu državu: ići putem inkluzivnosti – toga što se svojevremeno zvalo topioničarski kotao, ili pokušati da se formira društvo koje neće težiti prevladavanju principijalnih razlika, svođenju na neku jedinstvenu osnovu, već je spremno da bude društvo podeljeno na različite sociokulturne grupe.

Očigledno društvo postaje sve više strukturirano po nacionalnim, etničkim i religioznim principima. Kakve mogu da budu strategije i metode države u tim okolnostima? U razmatranju ovih pitanja politikolozima i ekspertima iz Evrope, Azije i Amerike pridružuje se predsednik Rusije Dmitrij Medvedev, kancelar Nemačke Angela Merkel, predsednik Turske Abdula Gjul.