Nevidljivi ljudi ili život bez prava na prava

Preko 12 miliona ljudi u svetu nema državljanstvo (apatridi). Takve cifre navode eksperti UN. Oni konstatuju da odbijanje da se rešavaju problemi apatrida, ili lica bez državljanstva, preti ozbiljnim socijalno-ekonomskim problemima za mnoge zemlje. Ipak najvažnije na šta upozoravaju međunarodni pravobranioci je to što su milioni ljudi lišeni fundamentalnih ljudskih prava.

Pitanje apatrida je bilo proglašeno jednim od najvažnijih za svetski razvoj još pre nekoliko godina. Vrhovni komesar UN za izbeglice čak je izdao specijalni mandat za njegovo rešavanje. Ali vermenom problem se samo pogoršao. UN govore o 12 miliona, a eksperti Instituta Otvoreno društvo smatraju čak takvu ocenu sniženom. Po njihovim podacima, u stvari broj apatrida u svetu premašuje 15 miliona, što je skoro jednako stanovništvu Belgije ili Mađarske. Komentar predsednika Komiteta Građanska pomoć Svetlane Ganuškine.

UN razmatraju ovo kao važan humanitarni problem. Naravno, postojanje velike kategorije lica bez državljanstva u zemlji deli stanovništvo na kaste: ljude raznih grupa koji imaju razna prava. I to sve ometa., To nije prosto strašna tragedija za samog čoveka. To je još loše za državu. Zato što tada u njoj živi prilično mnogo ljudi koji ne osećaju svoju vezu sa njom, koji se ne odnose prema njoj kao prema svojoj Domovini.

Po pravilu, ljudi se lišavaju državljanstva ako zemlja čiji su oni građani prestane da postoji – na primer SSSR ili Jugoslavija. Ili u slučaju dugotrajnog vojnog sukoba. Prema podacima UN, najveći problemi sa licima bez državljanstva susreću se u Jugoističnoj i Centralnoj Aziji, Africi, na Bliskom Istoku. U Evropi je najalarmantnija situacija u baltičkim republikama. Podatke UN potvrđuju i i straživanja Instituta Otvoreno Društvo: po broju apatrida mirna Estonija se skoro izjednačila sa Irakom, gde se do sada vode borbena dejstva – 100 i 120 hiljada ljudi. Situacija sa postojanjem takozvanih lica bez državljanstva u baltičkim zemljama je apsurdna. Jer ljudi se u suštini izjednačavaju sa migrantima, mada oni imaju pravo na državljanstvo po rođenju, ističe pravnik, rukovodilac Centra za pravnu pomoć sunarodnicima Moskva-Rusi Mihail Jofe.

Nažalost, Letonija i Estonija ne slušaju međunarodnu zajednicu. Na primer, Letonska republika je ratifikovala konvenciju o borbi protiv nemanja državljanstva, ali to ne smeta njenim vlastima da govore da se to ne tiče statusa lica bez državljanstva koji je uveden zakonodavno. Ljudi koji su se rodili u Letoniji treba da dokazuju pravo na državljanstvo polaganjem ispita. A argument da je državljanstvo norma koja se daje čoveku od rođenja izaziva u redovima nacionalne elite Letonije i Estoije otpor. U Letoniji je nabrojao preko 80 razlika između državljana i nedržavljana, u suštini, mislim da ih je mnogo više.

Eksperti UN prognoziraju da situacija sa apatridima može da postane kritična u Africi sa njenim stanovništvom koje se brzo uvećava već u narednih 5 godina. Jer deca lica bez državljanstva takođe nemaju perspektive da ga dobiju. Izlaz je po mišljenju Antonija Gutiereša, šefa komiteta UN za ljudska prava – u pridruživanju zemlja konvencijama iz 1954. i 1961. godine. Prva postavlja minimalne standarde odnosa prema apatridima. Druga poziva na borbu protiv ove pojave. Ove godine njima su se pridružile Hrvatska i Filipini. Na isti korak treba da se odluči i Rusja, uvereni su eksperti.